ZANIMLJIVOST

Neke zanimljivosti - činjenice iz oblasti astronomije:

• Brzina kretanja Meseca iznosi 1.023 kilometara u sekundi, a to je brže od puščanog zrna i otprilike jednako brzini modernih aviona lovaca.
• Prosečna crna rupa godišnje proguta masu jednaku masi jednog Sunca
• Astronomi procenjuju da u kosmosu ima oko 20 000 000 000 000 000 000 000 zvezda i oko 100 000 000 000.galaksija
• Čovek težak 70 kg ima u sebi 7 kg vodonika.
• Prosečna gustina svemira je oko 0,000.000.000.000.000.000.000.017 gr/cm^2. Voda je oko 600 milijardi biliona puta gušća od svemira.
• Saturnovi prstenovi imaju prečnik od preko 250.000 km, ali njihova debljina iznosi svega oko 1,5 km
• Sada najstariji spejs šatl, Dicovery, napravio je 31 let u svemir i proveo u njemu 241,95 dana. Načinio je 3.808 orbita oko Zemlje i preleteo 158.859.429 km.
• Američki spejs šatlovi su do sada napravili 114 letova u svemir, računajući i let šatla Dicovery koji je u toku.
• Najduži astronautski letački staž ima ruski kosmonaut Sergej Vasiljevič Avdejev. On je u tri leta u svemiru proveo ukupno 747,6 dana.
• Prvi živi organizmi na Zemlji pojavili su se u arhaiku koji je počeo pre 3,9 milijarde, a završio se do pre 2,5 milijarde godine. Prvi stanovnici naše planete nastali su u moru. Bile su to plavno zelene alge i bakterije.
• Jezgro Zemlje je sačinjeno od gvožđa i nikla i ima prečnik od 3.400 km. Unutrašnji deo jezgra (oko 1.228 km u prečniku) je čvrst i zagrejan na čak 7.200° C. To je više nego na površini Sunca. Spoljni deo jezgra je u tečnom stanju, a prečnik mu je oko 2.260 km.
• Okeani i mora sadrže oko 5 x 10¹⁶ tona soli.
• Brzina rotacije Zemlje je 0,5 km/sec
• Brzina revolucije Zemlje oko Sunca je 30 km/sec
• Brzina Sunčevog sistema u Galaksiji je 250 km/sec
• Brzina Galaksije u Lokalnoj grupi galaksija je 300 km/sec
• Temperatura na Zemlji se kreće od -88° do 58° C.
• Najniža temperatura je zabeležena na Antartiku (Vostok, jula 1983).
• Najviša temperatura je zabeležena u Libiji (septembra 1922.)
• Jedno od najčuvenijih pomračenja Sunca u istoriji dogodilo se 28. maja 585. Predvidao ga je Tales sa Sama i time se proslavio "širom sveta".  Istina je međutim da je Tales imao pouno sreće u ovom predviđanju.
• Površinska temperatura Sunca je 5.700° C
• Na 2.750° C gvožđe kljuća
• Na 1.535° C gvožđje se topi
• Na 0° C voda se ledi
• Na -79° C ugljen dioksid se zamrzava (suvi led)
• Minus 89° C je najniža zabeležena temperatura na Zemlji (Antarktik)
• Na -195,8° C azot ključa
• Na -209,9° C azot se topi
• 7. maj 1911. Ernest Rutherford je javno prezentovao svoj model atoma. On je predhodno otkrio da se atom sastoji od kompaktnog pozitivnog jezgra oko koga se okreću negativno naelektrisani elektroni. Raderford je pokazao da je središnje jezgro veoma sitno i da je stoga materija sastavljena uglavnom od praznog prostora.
• 13. aprila dogodila se snažna eksplozija na Apolu 13.
• Caltech - Kalifornijski tehnološki institut u Pasadeni; ima 28 nobelovaca, 47 nosioca nacionalne medalje za nauku i 11 za tehnologiju, 67 članova Akademije nauka, 31 člana Inženjerijske akademije, 80 članova Akademije nauke i umetnosti ... Godišnje se na Caltech upiše oko 2.000 studenata, a njegov budžet je par milijardi dolara.
• Uran ima 21 do sada otkriven satelit.
• Ove 2005. biće dva pomračenja Sunca, ali će se iz jugoistočne Evrope videti samo delić drugog pomračenja 3.oktobra.
• Obeležavanje zvezda grčkim slovima uveo je nemački astronom Bajer (Johann Bayer) 1603. g. u svom kapitalnom delu, zvezdanom atlasu Uranomerija. Bajer je najsjajniju zvezdu obeležio sa alfa, sledeću po sjaju sa beta i tako dalje po redosledu.
• Drugi sistem za označavanje zvezda dao je nešto kasnije engleski astonom Flamsted (Royal John Flamsteed). On je u svom katalogu objavljenom 1725. g. zvezde obeležio arapskim brojevima od 1 pa na dalje krećući se po sazvežđu u smeru porasta rektascenzijske koordinate.
• 18. marta 1965. Aaleksej Leonov čini prvi "svemirski hod". Aleksej Leonov (1934 - ) je prvi astronaut koji je 'hodao" u svemiru za vreme druge orbite letelice Vashod 2. Svemirska šetnja je trajala deset minuta.
• Tri sjajne zvezde se nalaze u pojasu Oriona: Mintaka (desno), Alnilam (u sredini) i Alnitak (levo)
• Iako se u literaturi navodi da je Galilej otkrio četiri velika Jupiterova satelita, bar jedan od ovih satelita posmatrao je golim okom još 364. godine pre Hrista kineski astronom Gan De. Verovatno je bio u pitanju satelit Ganimed jer je on najveći i najsjajniji Jupiterov satelit. Moguće je takođe da je kineski osmatrač video dva satelita veoma blizu jedan drugog.
• Plejade su stare oko 100 miliona godina. Kao jato Plejade će postojati još samo oko 250 miliona godina; posle tog perioda raširiće se kao pojedinačne zvezde ili višestruki sistemi.
• Pre 75 godina, 18. februara 1930.godine,  Klajd Tombo objavljuje svoje otkriće planete Pluton.
• Ove godine biće i dva pomračenja Meseca, ali ni jedno se neće videti iz naših krajeva.
• Četiri osnovne sile u prirodi su:
  1. Gravitaciona
  2. Slaba nuklearna
  3. Elektromagnetna
  4. Jaka nuklearna
• Jedan od najvećih radio-teleskopa na svetu nalazi se u Parkesu (Australija). Prečnik njegove antene je 64 metara. Ovo je bila glavna prijemna antena misije APOLO 11 1969. godine; misija Evropske agencije za svemir "GIOTTO" za susret sa Halejevom kometom je upravljana odavde; odavde je 1981. godine otkriven prvi pulsar van naše galaksije; odavde je 1963. precizno određen položaj prvog kvazara 3C 273.
• Sunčeve pege se sastoje od vrelog gasa a izgledaju crne zato što se nalaze okružene mnogo toplijom fotosferom. Kada bismo nekako mogli da pomerimo pege sa Sunca (ili jednostavnije, zaklonimo svetlost fotosfere) pege bi izgledale vrlo sjajne, onoliko sjajne koliko i svako drugo telo zagrejano do temperature od 5.000 K.
• 14. januara 2005. sonda Hajgens sletela na Saturnov mesec Titan
• 2. januara 1959. lansirana je prva letelica koja je potom izašla izvan dominantnog uticaja Zemljine gravitacije. Bila je to Luna 1.
• 1. januara 1801. Đuzepe Pjaci otkrio prvi asteroid. Dao mu je ime Ceres, po rimskoj boginji plodnosti i braka, zaštitnici Sicilije.
• Rimski papa Gregorius (Grgur) XIII je 24. februara 1582. godine obznanio reformu do tada postojećeg, julijanskog kalendara.
• Tropska godina prosečno traje 365,24218967 dana. To je 365 dana 5 sati 48 minuta i 46 sekundi. U računima se uzima da tropska godina traje 8765,81256 časova ili 3,1567 x 10⁷ sekundi.
• Prve spiskove zvezda (njih nekoliko desetina) sačinili su Haldejci oko 2500 godina p.n.e. Spiskove zvezda prave i Egipćani. Nađeni su neki sačinjeni između 2000 g. p.n.e. i 1800 g. p.n.e. 
• Oko 4.000 g.p.n.e. u Vavilonskim gradovima i Egiptu koriste se prvi kalendari.
  
• Oko 3.000 g.p.n.e. – na srednjem Istoku i u zoni Mediterana se razvija računaljka, abakus. Donekle sličan tip se već koristi u Kini.
• Po grčkoj mitologiji, glavne vidljive zvezde Plejada (Vlašića) su 7 kćeri Atlasa i Pleione: Alcione, Asteropa (dvojna zvezda), Electra, Maja, Meropa, Tajgeta i Celena.
• Leonidi spadaju u najbrže meteore. Oni putuju brzinom od oko 71 km/s. Ovakva brzina je posledica kretanja u susret Zemlji.
  
• Najstariji zapis o Leonidima sačinjen je u Egiptu 901. godine.
• Kometa Tempel-Tuttle je prošla svoj perihel 28. septembra 901, a 26. oktobra te godine zvezde su počele da padaju. U novije vreme veliko uzbuđenje Leonidi su doneli 1833. godine. Svojom silinom zaplašili su milione ljudi, ali s druge strane sa njima počinje da se rasvetljava misterija padajućih zvezda. 
• 17. novembra 1966. zabeležen je obilnim pljusak Leonida koji ulazi u istoriju kao jedan od najjačih. Procenjuje se da je te godine maksimalna frekvencija bila 2.400 meteora u minutu ili 144.000 na sat (po nekim procenama i do milion)! 
• Najsjajnija zvezda na našem nebu je Sunce čija magnituda dostiže vrednost -26,72, zatim sledi Sirius (-1,46 m), Canopus (-0,72 m)
• Sve do XVII veka univerzum se sastojao od zvezda, Sunca, Meseca i pet planeta (Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn). Naime, druga tela u svemiru čoveku nisu još bila poznata.
• Dok se pomračenje Sunca vidi samo na ograničenom području na Zemllji pomračenje Meseca se vidi svuda gde je Mesec iznad horizonta.
  
• Prvo i najstarije pomračenje Meseca koje se spominje u starim srpskim zapisima dogodilo se 22. juna 1461. Zatim slede pomračenja iz 20. februara 1570. pa 16. avgusta 1598. itd.
• Masa Sunca čini 99.85% od mase čitavog Sunčevog sistema
  
• Svetlosni zrak od Sunca do Merkura putuje 3,21 minuta, a do Plutona 5 sati i 48 minuta
• Nama najbliža zvezda je Sunce. Nalazi se na 0,00001 sv.god. (oko 150 miliona kilometara) daleko.
  
• Na drugom mestu su tri zvezde Kentaura: Proxima Centauri, Rigil Centauri i Alpha Centauri B, sve udaljene 4,93 sv. g. zatim dolazi Barnardova zvezda koja se nalazi na 5,94 sv.god.
• Na Mesecu mora zauzimaju 16,9% od ukupne površine ovog satelita, ili 31,2% od površine nama bliže Mesečeve strane.
  
• Na drugoj strani Meseca mora zauzimaju svega 2,6% površine.
  
• Najveća "vodena" površina na Mesecu je Okean Bura. On zauzima prostor od 2.100.000 km² i za oko 866.000 km je manji od Sredozemnog mora na našoj planeti. (Mesečeva mora su tamne velike površine za koje se nekada verovalo da su velike vode)
• Sunce svake sekunde pretvori 700.000.000 tona vodonika u nešto manje od 695.000.000 tona helijuma.
  
• Svake sekunde Sunce gubi oko 5.000.000 tona svoje mase u vidu energije zračenja.
  
• Svega dvomilioniti deo te energije pogodi Zemlju ali i to je dovoljno za održavanje života na našoj planeti.
  
• Zapremina svih mora i okeana na Zemlji je oko 1.375.500.000 kubnih kilometara.
  
• Sva ta voda je teška oko 1,4 milijardi milijardi tona.
  
• U toj vodi ima 45 miliona milijardi tona rastvorene čvrste materije.
  
• Najviše je soli, tri četvrtine.
  
• Računa se da rastvorenog zlata u morima i okeanima ima između 6 i 12 tona.
• Svetlosni zrak od Sunca stigne do
  Merkura  za   3,21 min
  Venere   za   6,01 min
  Zemlje   za   8,31 min
  Marsa    za   12,67 min
  Jupitera za   43,27 min
  Saturna  za  1,32 sati
  Urana    za   2,66 sati
  Neptuna  za 4,17 sati
  Plutona  za    5,48 sati
• Još je Helenima bila poznata osobina sočiva da sakuplja Sunčeve zrake u jednu, vrelu, tačku.
  
• Nešto kasnije, u I veku, rimski car Neron koristio je uglačan smaragd da bi posmatrao borbe u areni, jer je bio kratkovid.
  
• Međutim, prve naočare su napravljene tek krajem XIII veka.
• Prečnik naše galaksije iznosi oko 100 000 s.g
  
• Prečnik Galaktičkog središta: 10 000 s.g.
  
• Udaljenost Sunca od centra Galaksije: 28 000 s.g.
  
• Broj zvezda u Mlečnom Putu: oko 200 milijardi
  
• Masa Mlečnog Puta: između 750 milijardi i jednog triliona Sunčevih masa
  
• Centar Galaksije leži u sazvežđu Strelca
  
• Vreme potrebno Suncu da obiđe jedan krug oko centra galaksije iznosi 220 miliona godina (od nastanka do sada je obišlo 20 krugova), krećući se brzinom od 250 km/s.
• Sveti kamen svih muslimana Caba (Kaaba) je deo jednog velikog meteorita, a takođe se isto smatra i za kamen koji se nekada nalazio u jednom grčkom svetilištu - Artemidinom hramu u gradu Efesu (mala Azija).
  
• Milijarde meteoroida dnevno uđu u Zemljinu atmosferu - i to su samo oni koji se vide noću golim okom.
  
• Meteor četvrte prividne veličine može težiti samo 0,02 grama i može imati prečnik od samo dva milimetra; meteor nulte prividne veličine obično teži jedan gram.
  
• Meteoroid manji od 0,1 mm je suviše mali da bi izazvao svetlosni efekat.
  
• Maksimalna brzina meteoroida koji ulazi u našu atmosferu je oko 72 kilometara u sekundi.
• Svoje ideje o svemirskim letovima Ciolkovski je ponudio jednom naučnom časopisu 1903. godine. Međutim urednik časopisa nije našao da je rasprava vredna štampanja i ona će biti objavljena tek 1929. godine
  
• 1919. Godard je objavio knjigu "Način dostizanja ekstremnih visina". U knjizi je predložio raketu kao prevozno sredstvo do Meseca. Knjiga je izazvala šaljive komentare, a Godard je dobio nadimak "ludi mesečev profesor". Radovi ova dva naučnika temelji su današnje kosmonautike.
• Merkur je Suncu najbliža planeta
  
• Prvi identifikovan krater na Merkuru dobio je ime Kuiper.
• Za početak julijanskog perioda usvojeno je podne (12 časova po UT) 1. januara 4713. godine pre naše ere po julijanskom kalendaru
  
• Period se završava u 12 UT časova u ponedeljak 1. januara 3268. po julijanskom kalendaru, a što odgovara 23. januaru po gregorijanskom kalendaru.
• Prvu sugestiju da Saturnovi prstenovi nisu čvrsti dao je J. Kasini 1705.
  
• Teorijski ovo je potvrdio Maksvel 1875. dokazavši da bi takve prstenove gravitacija Saturna zdrobila.
• Raketa je stari izum. Prvi put se pominje u XIII veku u jednom ilustrovanom kineskom rukopisu. Kinezi su je zvali "strela letećeg plamena", a koristili su je za bombardovanje Mongola u bici kod Pien Kinga 1232. godine. Da bi dosegle veću daljinu rakete su bile pričvršćene za obične strele.
• Prva dvojna zvezda koja je otkrivena teleskopom je Mizar. Mizar se sastoji od dve komponente međusobno udaljene 14",5. Ovo otkriće pripada Ričoliju (1651).
• Mizar je srednja zvezda u rudi Velikih Kola.
  
• Pored Mizara, ali na većoj udaljenosti (700"), nalazi se još jedna zvezda: Alkor. Po tradiciji, ko je u stanju golim okom da pri vedrom nebu vidi i Mizar i Alkor - ima dobar vid.
• Prvu potvrdu postojanja međuzvezdane materije u našoj Galaksiji dao je Hartman 1904. na osnovu proučavanja spektra zvezde Delta Oriona.
  
• Planetarne magline nisu ni planete ni magline, već male vruće zvezde u poodmaklom stadijumu evolucije okružene oblakom razređenog gasa.
• Prva fotografija oblaka Venere iz blizine načinjena je 5. februara 1974. Nju je snimila sonda Mariner 10 dok je prolazila pored Venere na putu do Merkura.
  
• Najniža tačka na Veneri je Diana Chasma, 2 km ispod srednjeg nivoa i 4 km ispod okolnog područja.
• Prvi otkrivieni asteroid je 1 Ceres. Otkrio ga je Đ. Pjaci, 1. januara 1801.
  
• Prvi asteroid otkriven fotografskim putem je 323 Brucia. Otkrio ga je Max Wolf 20.12.1891. godine.
  
• Prvi otkriveni asteroid koji potiče iz prostora unutar Marsove orbite je 433 Eros.
• Najstarije poznato posmatranje Merkura, prema Ptolemeju, učinjeno je 15 novembra 265. g. pre n.e.
  
• Platon u Republici (X, 14) pominje žućkastu boju Merkura (osmatrači uglavnom ovu planetu vide kao beo disk).
  
• Merkurove faze prvi je uočio Hevelius
• Prva kometa za koju se zna da je pala na Sunce bila je 1979 XI. Ona je pogodila našu zvezdu 31.avgusta 1979. Naravno, komete od najstarijeg doba povremeno padaju i na Sunce.
  
• Enkeova kometa ima najkraći orbitalni period od svega 3,3 godine.
• U toku jedne godine moraju se dogoditi najmanje dva pomračenja i to oba Sunčeva.
  
• Najčešće se javljaju dva Sunčeva i dva Mesečeva pomračenja.
  
• Najveći broj pomračenja u toku godine je sedam: tri Mesečeva i četiri Sunčeva ili dva Mesečeva i pet Sunčevih.
  
• Najveći broj Sunčevih pomračenja je pet, a Mesečevih tri. Međutim u jednu godinu na može da se smeste sva ta pomračenja.
• Prvu letilicu ka Veneri uputili su Sovjeti 12.02.1961. Zvala se "Venera 1". Pored planete je proletela na 100 hiljada kilometara.
  
• Sovjeti su prvi i pogodili Veneru i to  01.03.1966. "Venerom 3" (lansirana 16.11.1965.)
• Najkraći dan u Sunčevom sistemu izgleda da ima Jupiter 9,9 sati.
  
• Merkur ima najduži dan. Njegov dan traje 176 naših, zemaljskih dana.
• Najprostranije sazvežđe je Hidra koja na nebu zauzima 1.303 kvadratnih stepeni.
  
• Najmanje sazvežđe je Crux sa svega 68 kvadratnih stepeni
  
• Sazvežđe sa najviše zvezda iznad druge magnitude je Orion (5), a sa magnitudom iznad 4 je Ursa Major.
• Prvu mapu Venere načino je F. Bjankini (Francesco Bianchini) 1727. Međutim, reljef koji je Bjankini video bio je iluzija. Na Veneri ne postoje mora i kontinenti.
  
• Prvi izveštaj o postojanju Venerinog satelita dao je Đovani. Kasini (G. D. Cassini) 18. avgusta 1686. I u narednom veku bilo je sličnih izveštaja, mešutim, danas znamo da Venerea nema prirodnog satelita.
• Prvi pokušaj da se na Mesec uputi sonda bio je 17. avgusta 1958. Tog datuma su Amerikanci lansirali letilicu Able 1. Međutim ovaj pokušaj je bio bezuspešan.
  
• Prvi uspešan let ka Mesecu načilili su Sovjeti sa Lunom 1 koja je lansirana 2. januara 1959. Letilica je proletele pored Meseca i na Zemlju poslala niz dragocenih podataka.
  
• Prvo uspešno "gađanje" Meseca zabeleženo je 13. septembra 1959. kada je sovjetska Luna 2 pala na naš satelit.
• Prvi objekat (M1) u svoj katalog Šarl Mesije je uneo 28.8.1758.
  
• Poslednji objekat, M110, unesen je u Mesijeov katalog 1966.
  
• Prvo izdanje Mesijeovog kataloga objavljeno je 1771. i sadrćalo je 45 objekata.
• Prvi proračun tranzita Venere preko Sunca načinio je Kepler 1627. On je tada izračunao da će do tranzita doći 6. decembra 1631.
  
• Na ideju da se tranzit Venere iskoristi za merenje dužine astronomske jedinice prvi je došao Edmond Halej.
• Najstariji sačuvani zapisi o osmatranju Venere potiču iz Vavilona, a nalaze se na tzv. Venerinoj beležnici (sada u Britanskom muzeju).
  
• Veneru pomnije i Homer u Odiseji (XXII, 318). Za Homera Venera najlepše sija od svih zvezda.
• Najviši atmosferski pritisak na Marsu, 8,9 milibara, izmeren je na dnu basena Hellas.
  
• Pritisak na najvišoj Marsovoj planini, na vulkanu Olympus Mons iznosi manje od 3 milibara.
• Na nebu postoji ukupno 88 sazvežđa. Severno od nebeskog ekvatora nalazi se 29 sazvežđa, a južno od nebeskog ekvatora je 46 sazvežđa. 13 sazvežđa leže sa obe strane nebeskog ekvatora.
• Prve satelite Urana otkrio je Heršel 11. januara 1787. Bili su to sateliti Oberon i Titania.
  
• Prvi pokušaj da posmatra tranzit neke komete preko Sunca načinio je 18. i 19. maja 1910. američki astronom F. Ellerman. On je otputovao na Havaje da odatle posmatra tranzit Halejeve komete pod njapovoljnijim uslovima, ali u svojoj nameri nije uspeo.Postoji tačno 110 objekata u čuvenom "Katalog maglina i zvezdanih jata" Šarla Mesijea.
  
• Prvo izdanje ovog kataloga se pojavilo 1771. a sadržavalo je 45 objekata.
  
• Svoj sadašnji oblik katalog je dobio 1966. kada mu je dodat poslednji objekat, M 110. Do toga je došlo nakon što je taj objekat pronađen na Mesijeovoj mapi objekta M31.
• Prstenove oko Jupitera otkrio je Vojadžer. Zapravo postoji samo jedan glavni prsten koji se pruža na razdaljini između 122 hiljade i 129 hiljada km od centra planete. Prsten se izdiže iznad oblaka Jupitera nekih 50.000 km.
  
• Prvi astronom koji je upotrebio izraz 'pustinja' za neka područja na Marsu bio je W. H. Pickering. Bilo je to 1886. godine.
• Prva precizna mapa Venere napravljena je putem radara sa sonde Pionir decembra 1978. Tada je mapirano oko 80% Venerine površine.
  
• Prva sonda koja je upućena ka Veneri bila je ruska Venera 1, lansirana 12. februara 1961. Međutim to nije bila uspešna misija pošto je kontakt sa sondom izgubljen na oko 7,5 miliona kilometara od Zemlje
• Sunčeva korona je golim okom vidljiva jedino za vreme totalnog pomračenja Sunca.
  
• Sunčeva korona leži iznad hromosfere.
  
• Temperatura Sunčeve korone iznosi 2 miliona stepeni po Celzijusu.
  
• Gustina korone je Sunca iznosi tek milioniti deo milionitog dela gustine atmosfere Zemlje na površini mora.
• Prva neutronska zvezda je otkrivena 1967. Nju je uočila Džozelin Bel (Jocelyn Bell, kasnije dr Jocelyn Bell-Burnel) radeći u Kembridžu na radio istraživanjima.
  
• Zvezda sa najvećim poznatim prividnim kretanjem je Barnardova zvezda. Nju je uočio  E. Barnard juna 1916. Godišnje prividno kretanje ove zvezde iznosi 10",31 te za 180 godina ona prevali rastojanje po nebu jednako prividnom prečniku punog Meseca.
• Najstarije pomračenje Meseca o kome postoji pisani trag dogodilo se 29. januara 1135. pre n.e. a zapis je sastavljen u Kini.
  
• Aristotel iz posmatranja pomračenja Meseca zaključuje u svom čuvenom delu "O nebu" da je Zemlja loptasto telo jer je senka koju baca na Mesec prilikom pomračenja zaobljena.
• Aurora, polarna svetlost, na severnoj hemisferi zove se Aurora Borealis, a na južnoj Aurora Australis.
  
• Naziv aurora potiče od francuskog astronoma P. Gasendija koji je ovu pojavu posmatrao 12. novembra 1621.
• Neptun je prva planeta koja je otkrivena na osnovu matematičkih proračuna.
  
• Prvo osmatranje Neptuna čini se da pripada francuskom astronomu Lalaendu. On je planetu posmatrao 8. i 10. maja 1795. ali je mislio da posmatra zvezdu.
• Najveći krater na Mesecu je krater Bailly. Njegov prečnik iznosi 294 km.
  
• Najdublji krater na Mesecu je krater Newton. Njegovo dno leži 8,85 km ispod vrha okolnog zida, a zid se uzdiže 2,25 km od okolnog tla.
  
• Prvi dobar opis aurore dao je K. Gesner iz Ciriha opisujući auroru od 27. 12. 1560.
  
• Prvu auroru južnog pola opisao je Kapetan Kuk 20.2.1773.
• Prva sonda koju su Amerikanci uputili ka Mesecu bila je Able 1, 17. avgusta 1958. Raketa je nakon 77 sekundi dostigla visinu od 20 kilometara i eksplodirala.
• Prvo tačno objašnjenje prirode Saturnovih prstenova dao je Kristijan Hajgens 1655. Međutim, u to vreme, postojanje prstena oko neke planete, bila je vrlo neobčna i smela ideja i tek 1665. astronmi će je prihvatiti.
• Prvi zapis o posmatranju Saturna potiče iz sredine sedmog veka pre naše ere, a sačinjen je u Mesopotamiji.
  
• Kopernik je prvi put posmatrao Saturn 26. aprila 1514....a Tiho Brahe 18. avgusta 1563.
  
• Prvo teleskopsko osmatranje Saturna pripada Galileju sredinom jula 1610.
• Prvi pokušaj da pošalju letelicu do Marsa načinili su Rusi 1962. Sonda se zvala Mars 1
  
• Prvi uspešan let do Marsa imale su SAD sa svojim Marinerom 4
• Prvi asteroid koji je dobio muško ime je 433 Eros
  
• Postojanje pukotina u glavnom asteroidnom pojasu predvideo je 1857. američki matematičar i astronom Daniel Kirkvud (Daniel Kirkwood) što je 1866. i potvrdjeno.
  
• Prvo osmatranje nekog kratera na Marsu pripada E. E. Barnardu. On je krater posmatrao 1892. sa teleskopom od 36 inča na Likovoj opservatoriji. Međutim Barnard svoje osmatranje nije publikovao iz straha da bi bio ismejan.
• 17. decembra 1900. u Parizu je ponuđena nagrada od 100 hiljada franaka onome ko prvi uspostavi kontakt sa nekim vanzemaljskim bićem. Nagrada je, međutim, izuzimala kontatk sa Marsovcima jer se u to verme smatralo da je taj kontakt isuviše lak zadatak i da je samo pitanje dana kada će do njega doći.
  
• Prva poznata panika zbog Marsa desila se 1719. Tada je Mars bio u perihelnoj opoziciji i to toliko sjajan da su ljudi od njega poverovali da je kometa koja će da udari u našu planetu.
  
• Nemački matematičar K. F. Gaus je oko 1802. sugerisao da se u Sibirskim tundrama izgrade velike geometrijske figure koje bi stanovnicima Marsa bile znak o našem postojanju.
  
• 1819. J. fon Litov iz Beča predlagao je slanje signala Marsovcima paljenjem vatri u Sahari, a Šarl Kros (Francuska) je imao ideju da se pomoću velike lupe usmere Sunčevi zraci na pustinje Marsa i tako iscrta poruka.
  
• Prvu ozbiljnu sugestiju da Marsovi sateliti mogu biti veštačkog porekla izneo je 1959. ruski astrofizičar I. Šklovski. Iz pogrešnih podataka o spiralnom kretanju  Fobosa ka planeti Šklovski je zaključio da je taj satelit šupalj.
  
• Prvi dokaz da Fobos ima nepravilan oblik potiče od Marinera 7 koji je 1969. snimio senku ovog satelita na Marsu.
  
• Prvi koji je pomenuo eventulno postojanje Marsovih satelita bio je Dž. Svift u knjizi 'Guliverova putovanja' 1727.
  
• Nešto kasnije, 1750. i Volter u jednoj priči pominje dva Marsova satelita. U 18. veku verovanje da Mars ima dva satelita zasnivalo se na prostoj logici po kojoj ako Zemlja ima jedan satelit a Jupiter 4 (tada se još nije znalo za postojanje ostalih) onda Mars mora da ima bar dva.
  
• Prvo sistematsko traganje za Marsovim mesecima vršio je V. Heršel 1783, ali bez uspeha.
  
• Marsove satelita je pronašao Asaph Hall 11. i 17. avgusta 1877. godine.
  
• Najveći osmatač Marsovog kretanja pre otkrića teleskopa bio je danski astronom Tiho Brahe. Tiho je 20 godina osmatrao i beležio kretanje Marsa: od 1576. do 1596. godine
  
• Upravo ovi osmatrački podaci omogućili su Kepleru da objavi svoj prvi zakon kretanja planeta (1609.) po kome se planete kreću eliptičnim putanjama.
  
• Prvu naučnu primedbu o postojanju Marsove atmosfere dao je Heršel 1783. Posmatrajući  prolaz jedne zvezde iza Marsa on je došao do zaključka da Marsova atmosfera mora biti vrlo retka.
  
• Prvu dobru procenu nagiba Marsove ose rotiranja dao je takođe Heršel. Po njemu Mars je nagnut 28 stepeni što je smo za 4 stepena više od tačne vrednosti.
  
• Marsova zvezda Severnjača je Deneb (najsjajnija zvezda sazvežđa Labud).
  
• Prvu poznatu procenu rastojanja između Zemlje i Sunca dao je Aristarh sa Samosa (270. pre nove ere). Po njemu Sunce je udaljeno oko 4.800.000 km. Ptolomej (oko 150. g. n.e.) je ovu razdaljinu procenio na 8.000.000 km. Kopernik je oko 1543. smatrao da je Sunce udaljeno samo 3.200.000 km, a Kepler 1618. g. 22.500.000 km.
  
• Prvu prilično tačnu procenu dao je Đ. Kasini 1672. Po njemu Sunce je od nas udaljeno 138.370.000 km. Inače srednja razdaljina Sunca od Zemlje je 149.597.900 km.
  
• Prvi koji je teleskopom posmatrao Mars bio je Galilej i to 1610. Slavni naučnik tada nije uspeo da opazi nikakve detalje na planeti. To je pošlo za rukom tek Kristijanu Hajgensu 28. novembra 1659. On je tada uočio Syrtis Major, a crtež koji je tom prilikom načinio pomogao je da se uoči Marsova rotacija.
  
• Hajgens je prvi koji je prilično precizno utvrdio vreme Marosve rotacije i to 1. decembra 1659. On je tada izračunao da se  Mars obrne oko svoje ose za 24 časa.
  
• A prvu zaista preciznu vrednost o rotaciji Marsa dao je Đ. Kasini: 24h 40m.
  
• Kasini je bio i prvi ko je zapazio Marsovu polarnu kapu i to 1666. (postoji pretpostavka da je Hajgens takođe uočio polarnu kapu i to 1656. ali taj podatak je sumnjiv)
• 28. godine pre nove ere u Kini sačinjen je verovatno prvi zapis o Sunčevim pegama. Pojava je opisana kao 'isparenje veličine novčića'.
  
• Prvo teleskopsko osmatranje pega objavio je  J. Fabricijus, holandski astronom 1611. ali je pege posmatrao verovatno još 1610. Šajner je pege uočio marta 1611. dok je Galileo tvrdio da je pege posmatrao novembra 1610. (oko prvenstva je nastala čitava, vrlo žučna polemika). Galilej je u osnovi tačno objasnio suštinu pega, dok je Šajner smatrao da su pege tamna tela koja se kreću oko Sunca na bliskom odstojanju. Kasini je mislio da su pege planine koje izviruju kroz sjajnu površinu Sunca.
• Prvu teleskopsku mapu Meseca nije načinio Galilej, kako se obično misli, već je englski metematičar iz Oksforda Thomas Harriot. Heriot je sa crtanjem Mesečevog reljefa uz pomoć teleskopa počeo jula 1609. i načinio je više crteža. To su bili crteži pojedinih područja satelita koji je Heriot nešto kasnije objedinio u jedinstvenu mapu celog Mesečevog diska. Na toj mapi nalazile su se konture mora i još pedestak detalja. Galilej je za Heriotom kasnio svega nekoliko meseci. On je prvi put Mesec posmatrao kroz svoj durbin avgusta 1609. a svoje crteže isto tako pojedinih područja satelita (pri različitim fazama) objavio je početkom 1610.