zvezda8

ZVEZDE

6 NAJPOZNATIJE SUPERNOVE

6.1 Supernove u našem susedstvu

Raspored supernova

Do sada je u našoj galaksiji zabeleženo samo šest eksplozija supernova u poslednjih 1000 godina. Na slici desno prikazan je položaj tih supernova u galaksiji. Supernove najčešće dobijaju imena po godini u kojoj su zabeležene a ako ih ima više iza godine stavljaju se redom slova abecede. Supernova Cassiopeia A (CasA) nije zabeležena u istoriji ali radio posmatranja su ukazala da je svetlost ove supernove stigla do Zemlje u VII veku.

Mnogi astronomi smatraju da je u ovom periodu moralo da bude više supernova. Zbog čega onda one nisu zabeležene? Najrealniji odgovor je da su one bile suviše daleko da bi mogle da se vide golim okom ili su tamni oblaci međuzvezdanog gasa zaklonili njihovu svetlost. Svih šest supernova nalazi se bukvalno u našem komšiluku, i svaka od njih je bar 100 pc ispod ili iznad galaktičke ravni. Proučavanja učestalosti odigravanja supernova predviđaju da u krugu od 100 pc oko Sunca treba da se desi jedna supernova u svakih 500.000 godina. Prema tome, mogućnost da vidimo jednu stvarno blisku supernovu je vrlo mala, i moramo se pomiriti sa tim da možemo da vidimo samo one udaljene.

To što su supernove vrlo retke u našoj okolini je verovatno i dobro jer ako bi se jedna takva eksplozija desila na rastojanju od nekoliko parseka Zemlja bi bila bombardovana visokoenergetskim zračenjem u periodu od nekoliko meseci. Ovo bi imalo katastrofalne posledice na atmosferu naše planete, naročito na njen ozonski sloj.

6.2 Maglina Rak (M1)

M1 - u vidljivom delu spektra

Rano ujutro 4. jula 1054. godine u kineski astronomi su na istočnom nebu opazili jednu novu vrlo sjajnu zvezdu. Narednih dana njen sjaj je rastao i dostigao -6m što odgovara sjaju Meseca u jednoj četvrti. Dvadeset tri dana ova zvezda se videla i po danu. U isto vreme, čini se, zvezda je opažena i na drugom kraju sveta, na nebu iznad današnjeg Novog Meksika i Arizone gde su je zabeležili neki indijanski slikari. Ovaj događaj zabeležio je drevni kineski istoricar Toktaga u 9. odeljku 56. poglavlja Istorije dinastije Sung: "Na dan ci-cu, petog meseca prve godine vladavine Ci-ho, pojavila se 'gostujuća zvezda' na jugoistoku Tijen-huana, veličine nekoliko palaca. Posle više od godine dana, ona se ugasila". Bila je to grandiozna eksplozija supernove u kojoj je gotovo potpuno uništena jedna zvezda na 6300 svetlosnih godina daleko od nas. Sedam stotina godina kasnije, tačnije 28. avgusta 1758. francuski astronom S. Mesije na istom mestu je ugledao oblačak za koji je u prvo vreme mislio da je kometa. Upravo ova zabuna navela ga je da sastavi svoj Katalog maglina i zvezdanih jata.

Danas je ovaj magličast oblak, koji se sastoji od materijala izbačenog u eksploziji supernove, poznat pod imenom Krab maglina. Brzinom od 1800 km/s oblak se proširio na 10 svetlosnih godina u prečniku. Godine 1948. ova maglina je identifikovana kao jak radio izvor. X-zraci iz ovog objekta detektovani su 1964. godine, energija X-zraka koje emituje ova maglina je oko 100 puta veća nego energija emitovana u obliku vidljive svetlosti. Uprkos tome, vidljiv sjaj ove magline je ogroman. Nalazi se na daljini od 6.300 svetlosnih godina, a na osnovu njene prividne magnitude izračunato je da apsolutni sjaj iznosi -3,2, ili vise nego 1000 puta sjajnija od Sunca.

Godine 1968, otkriven je pulsar u ovoj maglini (NP0532). Merenja su pokazala da ova neutronska zvezda rotira brzinom od oko 30 obrtaja u sekundi. Prividan sjaj ovog pulsara iznosi +16 m. Ovo znači da je to vrlo mala zvezda apsolutnog sjaja od otprilike +4.5, ili otprilike kao sjaj Sunca. Na slici levo snimljenoj pomoću VLT-a moguće je na osnovu boje videti šta se zapravo dešava sa elektronima u ovoj maglini. U delu magline gde se javlja crvena boja dolazi do rekombinacije elektrona sa protonima pri čemu nastaju slobodni atomi vodonika. Plava boja pokazuje oblasti u kojima elektroni osciluju usled jakog dejstva elektromagnetnog polja.

6.3 Supernova 1987A
U noći između 23 i 24 februara 1987. godine, kanadski astronom Jan Šelton radio je na opservatoriji Las Kampanas, visoko u čileanskim Andima. Jedan od njegovih asistenata nakratko je izašao napolje i na kratko pogledao tamno noćno nebo. A tamo imao je šta da vidi. Pošto je poznavao raspored sazvežđa, brzo je uočio nešto veoma čudno. Na rubu magličaste mrlje svetlosti poznate kao Veliki Magelanov oblak nalazila se jedna zvezda. Nije izgledala posebno sjajna, približno iste veličine kao zvezde u Orionovom pojasu. Neobično je jedino bilo to što se ta zvezda nije tamo nalazila prethodne noci! Asistent je istog trenutka o ovom dogadaju obavestio Šeltona i za nekoliko sati vesti su obišle čitav svet. Ovaj čileanski asistent otkrio je supernovu. To je bio prvi takav objekat vidljiv golim okom još od vremena Keplera, 1604. godine. Astronomi iz više zemalja odmah su počeli da okreću svoje instrumente ka Velikom Magelanovom oblaku. U narednim mesecima ponašanje supernove 1987A bilo je ispitivano do najsitnijih detalja. Samo nekoliko časova pre nego što je Šelton došao do senzacionalnog otkrića još jedan čudan događaj zabeležen je na sasvim drugačijem mestu od astronomske opservatorije - u rudniku cinka Kamioka, duboko u planinama Japana. Tu se izvodio jedan dugotrajan fizički eksperiment. Namera je bila da se ispita stabilnost jednog od najtemeljnijih sastavnih delova materije - protona.

Supernova 1987A

Na dan 22. februara, detektori u Kamioki iznenada su zabeležili 11 događaja u isto toliko sekundi. Istovremeno, na drugom kraju planete sličan detektor u rudniku soli u Ohaju zabeležio je osam događaja. Istovremeni raspad 19 protona je nezamislivo malo verovatna pojava moralo je da postoji neko drugo objašnjenje ovih pojava. Fizičari su ga uskoro pronašli. Njihova oprema sigurno je zabeležila uništenje protona jednim drugim, obicnijim procesom: sudarom sa neutrinima. Detekcija bleska neutrina u vreme pojave supernove 1987A nesumljivo nije predstavljalo samo podudarnost; poklapanje ova dva događaja bilo je za naučnike ključna potvrda teorije razvoja zvezda: blesak neutrina bio je upravo ono što su astronomi očekivali prilikom eksplozije supernove.Samo nekoliko sati posle Šeltonovog otkrića, australijski astronomi bili su u mogućnosti da prepoznaju koja je od više milijardi zvezda u Velikom Magelanovom oblaku eksplodirala; oni su to postigli pregledajući starije fotografije ovog dela neba. Zvezda koja je blesnula bila je super-džin tipa B3, sa prečnikom 40 puta većim od Sunčevog. Ona je čak imala i ime: Sanduleak-69202. Prva fotografija ostatka supernove SN1987A snimljena Hablovim teleskopom krajem 1990. godine. Na fotografiji se vidi nejasan ostatak zvezde (crvena boja) okružen mnogo većim pojasom usijanog gasa (zeleno). Druga fotografija je snimljena 1994 godine i ona je prilično zbunila naučnike. Do sada još nije dato prihvatljivo objašnjenje za postojanje dva dodatna, bleda, prstena koja se vide na ovoj fotografiji.

<< Nazad | vrh | Napred >>