Venera je druga planeta
u Sunčevom sistemu i u našem narodu Venera se zove Večernjača i Zornjača,
jer se vidi uveče odnosno u zoru. Zovu je i zvezda Danica jer se ponekad
vidi i po danu. Po veličini je šesta planeta u Sunčevom sistemu. Prosečna
udaljenost od Sunca do Venere iznosi oko 108,2 miliona kilometara. Da
bi taj put prevalila svetlosti sa Sunca treba oko 6 minuta.
Nama Zemljanima Venera
je najbliža planeta. Posle Sunca i Meseca Venera je najsjajniji objekat
na zemaljskom nebu (albedo 0,76). Prečnik Venere je samo malo manji prečnika
naše planete i iznosi 12.103,6 km. Venera obide oko Sunaca za 224,7 dana.
Usled vrlo sporog obrtanja Sunčev dan na ovoj planeti traja 116,8 naših
dana. Znači na Veneri godina ima samo 1,92 dana. Osim ovog Venera ima
jednu jako neobičnu osobinu koju nemaju druge planete. Ona se obrće oko
svoje ose suprotno od svih ostalih planeta. To znači da se na Veneri Sunce
rada na zapadu a zalazi na istoku. Razlog ovog neobičnog svojstva najverovatnije
je sudar Venere sa drugim velikim objektom. Nagib ose planete iznosi samo
3,4 stepena (skoro vertikalno u odnosu na Sunce) tako da Venera praktično
nema godišnja doba. Venera nema prirodnih satelita.
Venera ima vrlo gustu neprozirnu atmosferu punu sjajnih žućkastih oblaka
tako da telekskopi sa Zemlje ne mogu videti njenu površinu. Oblaci su
sastavljeni od kapljca sumpora i sumporne kiseline. Atmosfera Venere propušta
30 posto Sunčeve svetlosti do tla ali emituje u svemir samo 1 posto infaracrvenog
zračenja. Zbog toga je na površini vrlo visoka temperatura oko 480°C.
Izmedu noćne i dnevne temperature skoro nema razlike.
Prve detaljne površinske snimke napravila je 1975. godine kosmička letelica
"Venera 9" i "Venera 10". Venerina čvrsta površina
je suva i gola, pokrivena kamenčićima i finom prašinom. Tlo je sastavljeno
od stena sličnih granitu i bazaltu sa srednjom gustinom tla od 12,8 tona
po kubnom metru. Atmosfera se sastoji od ugljendioksida 90%, azota 7%,
vodene pare 1,5%. Atmosferski pritisak je za naše prilike izuzetno visok
oko 93 atmosfere što je samo 14 puta ređe od vode. Toliki pritisak vlada
u našim okeanima na dubini od 1 km. Postojanje atmosfere i velikog atmosferskog
pritiska uzrokuje da je Venera mnogo ravnija od Zemlje, mada postoje planine
više od našeg Mont Everesta. Mali meteoriti nisu u stanju da dospeju do
tla Venere jer potuno sagore u njenoj gustoj atmosferi. Samo veliki meteoriti
uspeju da padnu na tlo ali se istisnut materijal usled visokog vazdušnog
pritiska taloži oko nastalog kratera.
Brzina vetra je manja od jednog metra ali bez obzira što izgleda to nije
malo. Pri ovakoj gustini atmosfere vetar jačine 4 metra u sekundi bio
bi isto kao veliki uragan na Zemlji. Atmosfera na Veneri se prostire do
visine od 400 km.
Venerin prolaz ispred Sunca je pojava koja nastupa kada se planeta Venera
nađe tačno između Sunca i Zemlje. Tada se može primetiti da na svetlom
Sunčevom disku prolazi mali tamni kotur. Ovo je dosta retka pojava. Predzadnji
prolaz je bio 1882. godine a zadnji je bio 8. juna 2004. godine. Veneri
će biti potrebno 6 sati i 12 minuta za tranzit koji je bio vidljiv i sa
našeg područja.
O najnovijim istraživanjima
Venere u 2006. godini i misliji "Venere Express" pročitajte
ovde.
