Suncev sistem Merkur Venera Zemlja Mars Jupiter Saturn Uran Neptun Pluton Asterodi Komete Meteori

Sateliti Mesec Ganimed Kalisto Io Evropa

Svemir Galaksije Zvezde Magline

METORI

Noću, na nebu pokrivenom zvezdama, moguće je zapaziti zanimljivu pojavu prolaska meteora ili pojavu "zvezde padalice". Tada posmatrač dok se trag te "zvezde" vidi, pomisli želju u nadi da će mu se ona ispuniti. Zvezde padalice predstavljaju nebeske pojave koje se dešavaju u zemljinoj atmosferi prilikom prolaska parčića kosmičke materije kroz nju. Pojava svetlog traga se zove meteor (od grčkog meteoron što znači "vazdušna pojava"). U bezvazdušnom prostoru tela koja se ne mogu videti optičkim putem jer su suviše mala i koja kruže oko Sunca, nazivaju se meteoroidi. Onog trenutka kada Zemlja preseče putanju meteoroida on ulazi u zemljinu atmosferu, sagoreva i pri tome emituje svetlost koju mi vidimo. Ta pojava se naziva meteor. Ako je meteoroidno telo bilo veliko te ako nije u potpunosti sagorelo u zemljinoj atmosferi, ono pada na Zemlju ostavljajući na njoj ožiljak u vidu kratera određene veličine. To telo koje padne na površinu Zemlje se naziva meteorit. Godišnje na našu planetu padne oko 20.000 tona meteorskog materijala ali najvećim delom u vidu fine prašine koja se ne vidi golom okom.

Bolid

Meteorit sa Marsa

Da bi se lakše proučavali, meteori se dele po pripadnosti određenom meteorskom potoku ili roju. Meteorski potok predstavlja skupinu meteoroida, eliptičnog izgleda, koja kruži oko Sunca, a meteorski roj predstavlja zgusnutiji skup meteorskih tela koji se takođe kreće oko naše zvezde. Kada Zemlja preseče neki potok ili roj onda se čini kao da svi meteori dolaze iz jedne tačke na nebu. Tu tačku nazivamo radijant (od latinskog radiare sto znači "zračiti"). U zavisnosti od toga u kom sazvezđu (ili blizu koje zvezde nekog sazvežđa) se nalazi radijant, meteorski potoci i rojevi dobijaju imena: Perseidi, Leonidi, Geminidi, eta-Akvaridi (u blizini zvezde eta u sazvežđu Vodolije), gama-Drakonidi i sl. Meteori koji ne pripadaju ni jednom potoku ili roju nazivaju se sporadici, a izuzetno sjajni meteori (nekad sjajniji i od punog Meseca) koji zaparaju nebo (neki se mogu videti i danju!) uz zaglušujuću buku se nazivaju bolidi.

Inače brzine meteora variraju od 11km/s do 72km/s u zavisnosti od njihovog kretanja u odnosu na Zemlju neposredno pred ulazak u njenu atmosferu. Vidljivi trag najvećeg broja meteora koji se lako mogu uočiti na noćnom nebu (meteoroidi veličine zrna graška), nastaje negde na 130km od površine Zemlje, a trag mu prestaje negde na 70km. "Zvezde repatice" - komete prilikom prolaska kroz sunčev sistem ostave deo svog materijala koji se kasnije grupiše u meteorske potoke ili rojeve pod uticajem gravitacije okolnih tela (planeta, Sunca). Dešava se da se kometa u potpunosti raspadne i tada se oformi potok koji sadrži puno meteorskog materijala tako da kada Zemlja prođe kroz njega posmatrači uočavaju da svake sekunde neki sjajni meteor zapara nebo.Ta pojava je veoma zanimljiva ali i retka. Meteorski materijal je, pored kometskog, i asteroidnog porekla a ima dokaza da neki meteoriti, nađeni na Zemlji, potiču sa Marsa!

	Zanimljivosti Još početkom XVIII veka naučnici su smatrali da su pojave meteora posledice velikih vulkanskih erupcija koje su izbacile kamenje na veliku visinu ili da nastaju od kamenja izbačenog u atmosferu nakon udara groma. Sveti kamen svih muslimana Caba (Kaaba) je deo jednog velikog meteorita, a takođe se isto smatra i za kamen koji se nekada nalazio u jednom grčkom svetilistu - Artemidinom hramu u gradu Efesu (mala Azija). Milijarde meteoroida dnevno uđu u zemljinu atmosferu - i to su samo oni koji se vide noću golim okom. Meteor četvrte prividne veličine može težiti samo 0,02 grama i može imati prečnik od samo dva milimetra. Meteor nulte prividne veličine obično teži jedan gram. Meteoroid manji od 0,1 mm suviše je mali da bi izazvao svetlosni efekat. Meteoroidima, koji pripadaju potoku Geminida, treba u proseku 1,5 do 1,65 godina da obiđu oko Sunca. Smatra se da Geminidi potiču od komete koja je posetila sunčev sistem pre 15.000 godina. Najjača meteorska oluja dogodila se u noći izmedju 16. i 17. novembra 1966. godine. Bila je vidljiva u zapadnim delovima Sjedinjenih Američkih Država. Tada je zabeleženo 60.000 meteora za 40 minuta (144.000 meteora za jedan sat). Ova oluja koja je trajala više sati i pripada meteorskom pljusku Leonida. Maksimalna brzina meteoroida koji ulazi u našu atmosferu je oko 72 kilometara u sekundi.