magline8

MAGLINE

PRVI DEO

DRUGI DEO

TREĆI DEO

MAGLINE
osmi deo

Supernove

Sher 25 (ESO)

Kada se masa zvezde približi 1,4 solarne mase (tkzv. Chandrasehkar Limit) počinje sledeći scenario: u spoljnim delovima zvezde teče neprestana fuzija silicijuma i fosfora u tankom omotaču neposredno do gvozdenog jezgra zvezde. Takva fuzija gvoždja zahteva sve više energije nego što je može dobiti. Kad zvezda dostigne Chandrasehkarevu granicu elektroni degenerišu pritisak atoma u okviru jezgra. Pošto više ništa ne može da zaustavi kolaps zvezde, jer ni radijacija ne može više da održi ravnotežu jezgra u odnosu na gravitaciju i gvozdeno jezgro zvezde otpočinje vrlo brzo kolapsno sažimanje.

Supernova SNR 0103-72.6 (Chandra)

Za manje od jedne sekunde zvezda se skupi sa prečnika od približno 8.000 kilometara na približno samo 19 kilometara. Ovaj kolaps se odigra tako brzo da spoljašni omotači nemaju vremena da reaguju već počinju kolaps zajedno sa jezgrom. Energija koja se tom prilikom oslobodi, za vrema kolapsa jezgra, je nezamisliva - oslobodi se više energije nego što može da proizvedu 100 zvezda kao što je Sunce u toku čitavog njihovog veka trajanja tokom više od 10 milijardi godina.

Supernova SN1987A

Većina energije koja se tom prilikom oslobodi ode u okolni svemisrki prostor, nošena neutronima; medjutim manji deo energije inicira eksploziju supernove, koja se nalaze u okruženju. Moguće je očekivati da će Sher 25 biti sledeća supernova, koja će eksplodirati. Ostatci supernove SNR 0103-72.6 , koja je eksplodirala na udaljenosti od oko 10.000 svetlosnih godina u Malom Magelanovom Oblaku se vide na slici desno.

Jezgro zvezde tako brzo doživi kolaps da u jednom trenu prodje tačku ravnoteže i momentalno odskoči.

Maglina Cas A (Hubble)

Veil maglina

Najdublji slojevi zvezde se jos uvek obrušavaju, udaraju u loptasto jezgro, stvarajuci tom prilikom super snažne udarne talase koji se vraćaju nazad kroz slojeve ekscesnom brzinom, od oko 16 milona kilometara na sat. Energija koja se tom prilikom oslobadja proizvodi elemente teže od gvozdja. Kada udarni talas stigne do površine zvezde, on zagreje površinske slojeve i oni počnu da isijavaju svetlost, tako da za dan ili dva zvezda koja je eksplodirala postaje toliko sjajna kao milijardu Sunca.

Ekslozija supernove SN1987A u "Velikom magelanovom oblaku", je potvrdjeni dogadjaj koji nije zabeležen još od vremena Johana Keplera, 1604 godine. Ogroman balon gasa se širi i prodire u okloni medjuzvezdani medijum, sabija ga i pritiska i meša se sa njim. Sadržaj, koji je bogat teškim elementima, puni okolni medjuzezdani prostor, koji okružuje zvezde i koji će verovatno da posluzi kao gradja za stvaranje nove generacije zvezda.

Slike desno Veil magline i Nebule I Cas A pokazuje ostatke supernove koji su zaorali kroz kosmos, noseći sa sobom novostvorene elemente u medjuzvezdani prostor. Kolaps jezgra masivne zvezde je u suštini eksplozije supernove Tipa II. Proizvod koji ostaje kao posledica ovog dogadjaja, u zavisnosti od inicijalne mase zveze, može da završi kao neutronksa zvezda, pulsar, magnetar ili crna rupa.

Neutronske zvezde
Neutronske zvezde - prelaze granicu od 1.4 solarne mase, što znači da prelaze Chandrasekhar-ov limit (granicu), i ne nalaze se u ravnoteži koju bi održavao pritisak degeneracije elektrona (electron degeneracy pressure). Repulzivna (odbojna) sila koja postoji izmedju elektrona nije dovoljno jaka da održi balans sa gravatacijom zvezde, sa masom većom od priblizno 8 solarnih masa, i ostatakom jezgra mase izmedju 1,4 i 2,5 solarne mase. Jezgro koje kolabrira je toliko masivno, da su elektroni prisiljeni da se sudaraju sa protonima u atomskom jezgru i tako postaju neutroni. Neutronske zvezde održavaju ravnotežu putem pritiska koju izaziva degeneracija neutrona (neutron degeneracy pressure), koja se smatra jakom nuklearnom silom i koja omogućava da ovaj pritisak zaustavi silu gravitacije da započne dalju kontrakciju (skupljanje) jezgra.
Na slici dole je prikaz ostatka supernove Tip II - Puppis A koji sadrži neutronsku zvezdu.

Neutronska zvezda Tip II - Puppis A

RXJ 1856.5-3754 je nama najbliža neutronska zvezda

<< Nazad | vrh | Napred >>