magline8

MAGLINE

PRVI DEO

DRUGI DEO

TREĆI DEO

MAGLINE
sedmi deo

Masivne zvezde (nastavak)

N44F

Na ovoj slici se vidi N44F, koja je zarobila gas u svojoj šupljini i okružila ga zvezdanim vetrom i intenzivnim ultravioletnim zračenjem koje dolazi od mlade vrele zvezde. Ova mlada zvezda je jednom bila zatrpana, duboko u hladnom gustom molekularnom oblaku. Oblak se fragmentovao i kondezovao, formirajući jezgro koje je postalo prtozvezda. Eventualno se može dogoditi da protozvezda postane dovoljno vrela da započne termonuklearna fuzija i da se vodonik u njenom jezgru kroz fuziju pretvara u helijum. Kada vodonik u jezgru ove masivne zvezde (više od 8 solarnih masa) bude potrošen, otpočeće fuzija helijuma u ugljenik i kiseonik. Jezgro od ugljenik-kiseonika se kontrahuje i zagreva sve dok ugljenik i kiseonik ne otpočnu fuziju. Fuzija proizvodi neon, magnezijum, silicijum i sumpor. Eventualno će se silicijum i sumpor spojiti u jezgru zvezde i formirati gvoždje, nikal i druge atome slične atomske težine.

Struktura zvezde

Struktura zvezde će da podseća na glavicu crnoga luka. Centralno jezgro ovoga "luka" se sastoji od atoma gvoždja. Okružuje ga školjka gde se odvija fuzija silicijuma i sumpora, koji dodaje jos više gvoždja u jezgro zvezde. U sledećim slojevima ka površini, odvija se fuzija lakših elemenata kiseonika, ugljenika, helijuma i vodonika. Gvozdeno jezgro je veoma kompaktno i ne može da potpali dalju nuklearnu fuziju. Nuklearna fuzija, upravo kao svaka hemijska reakcija moguća je samo ako reakcija oslobodi dovoljno energije.

Hodge 301 (Tarantula Maglina)

Da bi se proizveli još teži elementi, fuzija gvoždja sa drugim atomima zahteva dodatnu energiju - endotermičku reakciju. Energija koja je neophodna za proizvodnju težih elemenata od gvoždja može se stvoriti samo u toku katastrofalnih kolapsa jezgra zvezda, u strahovitoj eksploziji spoljašnjeg omotača zvezde.

Na snimku desno vidi se jato vrelih zvezda u desnom delu, Hodge 301, koje se nalazi u Tarantula Nebuli i ono se rapidno približava kolapsu. Ovaj masivni region zvezda koje se formiraju zove se Magelanov Oblak, galaksija udaljena oko 180.000 svetlosnih godina. Pošto se vodonik kao gorivo potrošio, masivne zvezde napuštaju glavnu sekvencu H-R dijagrama i počinju da se pomeraju ka sekvenci gde se nalaze super dzinovi. Ova tranzicija ne ide baš glatko i zvezde se šire i skupljaju kako se process fuzije menja iz jedne vrste atoma ka sledećoj vrsti. Mnoge od ovih zvezda pulsiraju zbog toga što se ne nalaze u hidrostatičnoj ravnoteži: sila gravitacije, koja deluje na spoljašne slojeve zvezde nije u ravnoteži sa unutrašnjim pritiskom radijacije, koji vrši potisak napolje.

Ako se zvezda proširi (uvećava) kao rezultat povećanog pritiska gasa, gustina materijala i pritisak se smanjuju sve do tačke kada se postigne hidrostatički ekvilibrijum, a zatim se prebaci ova tačka, zahvaljujući momentu ekspanzije. Na ovoj tačci zvezda je transparanentna ("providna") i fotoni mogu da uteknu sa nje. Onda opet gravitacija počinje da dominira i zvezda počinje da se skuplja. Momenat kada materijal koji se obrušava pravi kontrakciju i prelazi tačku ekvilibrijuma. Na ovoj tačci zvezda postaje neprozirna i fotoni bivaju zarobljeni i zvezda postaje tamnija. Pritisak opet postaje previsok i ciklus otpočinje ponovo svoju fazu. Sistem se ponaša kao oscillator. Ovakve zvezde se nazivaju promenljivim zvezdama, zato što ove zvezde menjaju svoj sjaj magnitude, tokom pulsiranja. Jedna vrsta masivne, promenljive pulsirajuće zvezde se naziva Cepheid. Njihovo mesto na H-R dijagramu je nestabilno kako napreduju ka delu gde se nalaze crveni super dzinovi.

Svetlosna kriva promenjljivih zvezda "pulsara" X Cug

Cepheide imaju ponavljajući ciklus promena (peridični) toliko regularan kao otkucaji srca. Posmatranja očiglednih promena magnitude promenljivih zvezda, uključujući i Cepheide nacrtan je kao vidljiva magnitude u suprotnosti sa vremenom. Obično se iskazuje u "Julian Date" (JD). Grafika koja se dobija kao rezultat njenih promena se naziva svetlosna kriva. Svetlosna kriva za Cepaheid pulsare X Cug (koja se nalazi u sazvezdju Cygnus) prikazana je na slici desno.
Svaki podatak, svaka tačka predstavlja jedno posmatranje. Što više posmatranja se napravi, dobijaju se važniji i tačniji podaci u promenama njene magnitude. Period X Cug predstavlja vremenski razmak koji je potreban zvezdi da prodje kroz jedan kompletan ciklus, od maksimalne magnitude do minimalne magnitude (zatamnjenja) i ponovo napred ka maksimalnoj magnitude.

<< Nazad | vrh | Napred >>