horoskop

VELIKA ANDROMEDINA GALAKSIJA M 31

4. PRATIOCI ANDROMEDINE GALAKSIJE

M 32 (NGC 221)
Može biti viđena kao pahuljast objekat 9-te magnitude samo 24' južno od centralne mase M 31 galaksije. Po Mesijeu prvi put je viđena 1749. i tada ju je video Le Gentil. Brzina M 32 je 14 km/sek u udaljavanju, najverovatnije orbitalnim kretanjem oko M 31.

HV 18 (NGC 205) (M 110)
Može se videti i sa teleskopom od samo 3" kao veći, ali bleđi oblačić svetlosti, 35' severozapadno od nukleusa M 31. Mesije je bio prvi koji je ugledao ovaj objekat 1773. iako ga nikada nije uvrstio u svoj katalog. I HV 18 i M 32 su vidljive na fotografijama Andromedine galaksije i dobro su poznata amaterima astronomima. Oba objekta su mnogo veća nego što se vidi vizuelno. Veličina M 32 je najmanje 8,5'.

Ovo su takođe najbliže galaksije eliptičnog tipa i tipični su sistemi Populacije II klase. Samo u jednom malom oblaku prašine u NGC 205 su nađene zvezde Populacije I klase.

NGC 185 (HII 707) i NGC 147
Ova dva objekta su udaljena od glavne grupe oko 7 stepeni severno. Oni su veoma bledi i teški za uočavanje iako se oba mogu videti pod idealnim uslovima i kroz 6" teleskop. Nalaze se udaljeni 58' i mogu se videti u istom vidnom polju okulara širokog vidnog polja, ali malog uvećanja. Oba ova objekta se u stvari nalaze u sazvežđu Kasiopeje, ali su ovde navedeni zbog fizičkog pripadanja Velikoj Andromedinoj galaksiji.

NGC 752 (R.A. 1h 58,0m; DEC 37° 42,0')
Veliko raspršeno zvezdano jato sastavljeno od relativno bledih zvezda, locirano oko 5 stepeni južno i malo zapadno od zvezde Gamma Andromedae. Jato se bolje vidi u dobrom dvogledu nego u prosečnom teleskopu, zbog velike površine i male gustine. Najviše impresionira u relativno malom instrumentu sa okularom širokog vidnog polja. Prividna veličina jata iznosi 45' i članovi su magnitude od 9-12.

U jatu se nalazi 39 sigurnih članova i 24 zvezde za koje se to sa sigurnošću ne zna. Godišnje kretanje jata je oko 0,012" u prilasku sa brzinom od oko 4 km/sek. Jato je udaljeno 1.300 s.g. i prečnik mu je blizu 50 s.g. Najsjajniji član jata je apsolutne magnitude +0,7 klase G7 III i oko 40 puta sjajniji od Sunca.

NGC 891 (R.A. 02h 19,3m; DEC. 42° 07')
Jedna od najlepših primera galaksije bokom okrenute prema nama. Nalazi se na pola puta između zvezde Gamma Andromedae i zvezdanog jata M 34 u sazvežđu Perseja. Galaksija nije nimalo lak objekat za male teleskope zato što je sjajnost površine veoma mala, ali u jasnoj i tamnoj noći može biti uočena teleskopom od 6". Magnituda ovog objekta je 12, a veličina oko 12' x 1'. Udaljenost ove galaksije još nije precizno izmerena i varira od 20 miliona s.g. do 43 miliona s.g. Prečnik ove galaksije je oko 120.000 s.g. pod uslovom da se prihvati novije izračunata udaljenost od 43 miliona s.g. dok apsolutna magnituda iznosi -18,6.

Fotografije ove galaksije pokazuju kompleksne sisteme tamnih oblaka koji se protežu celom dužinom galaksije i koji su veoma jasno definisani u odnosu na pozadinu gde je nukleus, rasparčavajući se u pojedinačne mase u regionima spiralnih ruku. Ovi pojasevi tamnih oblaka su vidljivi i u našoj galaksiji, a "Great Rift" koji je vidljiv od sazvežđa Labuda do sazvežđa Strelca je najbolji primer.

NGC 7662 (R.A. 23h 26,0m; DEC. 42° 34,1')
Sjajna pomalo eliptična planetarna maglina veličine 32" x 28", plavo zelene boje po kojoj je dobila nadimak "Blue Snowball". Može biti osmatrana i sa veoma malim teleskopom kao skoro zvezdasti objekat, 8,5 magnitude, pola stepena jugozapadno od zvezde 5-te magnitude 13 Andromede. Sa teleskopom od 6" i povećanjem od oko 50 X objekat počinje da pokazuje "mekano" svetao disk. U teleskopu veličine 10" vidi se prstenast tamniji centar.

Centralna zvezda je veoma težak objekat za vizuelno osmatranje, ali se zato jasno vidi na fotografijama. Kao i mnoge druge magline ove vrste i NGC 7662 pokazuje neke izuzetne svetlosne efekte ako se posmatra u velikim teleskopima. Glavni deo objekta svetli plavkasto zelenom bojom, sve jače u koncentričnim "omotačima" koji okružuju taman centar. Ovi detalji se nalaze u mnogo većem i bleđem omotaču koji se povremeno vidi kako svetli bledom ružičastom bojom. Centralna zvezda je plavi vreli patuljak koji se u stvari vidi kao žuta zvezda, a što je efekat dobijen u kontrastu sa plavkastom maglinom.

Udaljenost ove planetarne magline nije potpuno poznata. U nekim katalozima piše da je udaljenost magline oko 1.800 s.g., dok je prečnik magline oko 20.000 a.j, dok se negde pominje daljina od celih 5.600 s.g. i prečnik od skoro 50.000 a.j. Centralna zvezda je plavi, vreli patuljak čija je temperatura oko 75.000K. Vraijabilnost ove zvezde u rasponu od 12-18 mag je takođe uočena, sa neregularnim i dugotrajnim periodima.