horoskop

KOMETE

Komete su jedne od najgrandioznih nebeskih pojava i od davnina plene pažnju ljudi. Njihov sjaj je nekada biti tako veliki da je bio vidljiv i tokom dana. Putanje kometa mogu se podeliti na tri osnovne: eliptične, parabolične i hiperbolične. Veličina koja daje osnovnu karekatreristiku za ove tri geometrijske figure je ekscentricitet. Elipsu kao geometrisko telo, karakteriše i postojanje dve žiže. Osim orbitalnih putanja, komete delimo na kratkoperiodične (period manji od 200 godina) i dugoperiodične (period veći od 200 godina). Komete čije su staze parabole ili hiperbole možemo nazvati neperiodičnim kometama. Staze nekih kometa su "zarobljene" gravitacijom velikih planeta. Karakteristična je Jupiterova grupa kometa kao najbrojnija, Saturnova, Neptunova (kojoj pripada Halejeva kometa).

Brzina kretanja kometa je oko 40 km/sec kod paraboličnih, dok je kod hiperboličnih ova brzina veća. Mnogo kometa otkrili su astronomi amateri. Zanimljiv je primer Jean Louis Pons, portira zvezdarnice u Marselju, koji je početkom 19. veka otkrio čak 37 kometa. Taj rekod ni do danas niko nije dostigao. Mnoge komete koje su otkrili su profesionalni astronomi sasvim slučajno, snimajućii velikim teleskopima pojedina područja neba u sasvim druge svrhe.

"Koma" Halejeve komete

Halejeva kometa

Komete Ikeja i M31

Hale-Bopp kometa

Šta su komete?
Astronomi vole da kažu: prljava ledena grudva koja krstari Sunčevim sistemom. Grudva je velika nekoliko kilometara u prečniku, sačinjena je od vodenog leda, nešto ugljen dioksida, metana i amonijaka, te od prašine i stenovitih čestica. Kada se priblizi Suncu, pod uticajem Sunčevog zračenja grudva (nukleus), delimično isparava stvarajući komu, blještavu sferu gasa. Koma može da ima i milion kilometara u prečniku.Osmatranje ultravioletnog područja spektra pokazuju da je kometa okružena velikim oblakom vodonika više miliona kilometara u prečniku. Vodonik dolazi od molekula vode koji se raspadaju pod dejstvom solarne radijacije.Pod uticajem solarnog zračenja prašina i gas u mlazu napuštaju komu i formiraju jedan ili više repova.

Postoje dva osnovna tipa repova. Jedan čine čestice prašine i on je žućkaste boje jer reflektuje svetlost Sunca. Dužina prašinastih repova se meri desetinama miliona kilometara. Drugi tip je građen od jonizovanih atoma, zrači plavičastu svetlost i duži je od prašinastih repova. Dostiže i sto miliona kilometara. Postoje indicije i o trećoj vrsti repova koji su građeni od neutralnih atoma natrijuma. Repovi komete su građeni od toliko razređenog materijala da ga Sunčevo zračenje prosto oduva. Zbog toga se oni javljaju samo kada se kometa približi Suncu i uvek su okrenuti nasuprot Suncu. Pri svakom prolazu pored Sunca komete putem svojih repova gube deo svog matarijala. Međutim repovi kometa su toliko razređeni da svega jedan petstoti deo mase nukleusa ode u prostor.Vremenom se komete ipak "troše" i raspadaju pa seju za sobom svoje ostatke. Od većih čestica prašine nastaju meteorske struje.

Istraživanja kometa
Prva direktna istraživanja kometa datiraju iz sredine osamdesetih godina prošlog veka kada su dve ruske letelice (VEGA 1 i 2), jedna evropska (GIOTTO) i jedna japanska (PLANET B) letelica istraživale poznatu Halejevu kometu. Posle toga je desetak letelica poslano prema raznim telima. Posebno treba izdvojiti američku misiju "Stardust" koja je sa "uhvaćenim" uzorcima repa komete "Wild 2" vraća nazad na Zemlju (dolazi 2006.), te evropsku misiju "Rosetta" koja će biti lansirana 2007. prema kometi "Churyunov-Gerasimenko", na koju će spustiti mali lender a sama orbitirati sa kometom oko Sunca.

Zbog stalnog prolaska pored Sunca i isparivanja kome dolazi i do delimičnog menjanja pravca ili raspada komete. Za razliku od asteroida komete imaju veću masu pa predstavljaju daleko veću opasnost po život na Zemlji. Nakon strahovitog udara komete Shoemarker-Levy u Jupiter prije desetak godina, naglo je poraslo zanimanje naučnika za tu vrstu opasnosti. Zbog toga je upućena letelica "Deep Impact" koja na sebi nosi bojevu glavu sa ciljem da presretne i uništi kometu "Templ 1". Taj događaj dogodiće se 04. jula 2005. godine.
Detaljno o tome možete pročitati u našem prilogu Deep Impact.

Halejeva kometa.
Halejeva kometa je najslavnija od svih kometa.U zabeleženoj istoriji postoje podaci o povrataka ove komete kroz vekove. Engleski astronom iz 18 veka Edmond Halley je uspoređujući putanju komete koju je posmatrao 1682. godine sa putanjama nekih kometa iz ranijih vremena, dosao je do zaključka da se radi o istom objektu sa periodom obilaska oko Sunca od oko 76 godina. Čak je i predvideo njen povratak za 1758. godinu. I zaista kometa je krajem te godine ponovo uočena. Od tada ova kometa nosi njegovo ime. Smatra se da je ova kometa već 40 puta obilazila oko Sunca...

Tokom poslednjeg povratka Halejeve komete u blizinu Sunca izvršen je veliki naučno-istraživački program proučavanja samog jezgra. Dve ruske sonde: Vega 1, Vega 2 prošle su pored jezgra kometa na oko 8.000 km i poslale su oko 1.200 fotografija. Evropska letilica Giotto prošla je 14. marta 1986. godine na samo 540 km od jezgra. Tada je utvrđeno da je jezgro crne boje sa nekoliko aktivnih ispusnih otvora iz kojih je izbacivana velika količina prašine (slika gore levo). Samo jezgro komete je gromada nepravilnog oblika, veličine 15 x 8 km. Nikada ranije nije bilo snimljeno jezgro komete, a Halejeva kometa je dao mnoge odgovore na pitanja vezana uz ova nebeska tela.