|
|
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|
GALAKSIJE
|
GALAKSIJE Drugi deo EVOLUCIJA Više stotina miliona godina nakon što je vreme počelo da teče (posle Velikog praska) pod uticajem gravitacije u vasioni su počeli da se izdvajaju u zasebne celine ogromni oblaci gasa. To su bile protogalaksije, sporo rotirajući kuglasti skupovi vodonika i helijuma od kojih će milijardu godina kasnije nastati galaksije. Unutar ovih oblaka slobodno su vršljale čestice materije u svim smerovima i svim brzinama: sudarale se, odbijale, ali i lepile jedna za drugu pod dejstvom gravitacionog privlačenja. Vremenom su nastale milijarde grudvi ovih čestica. Veće su privlačile manje i tako se još više uvećavale. Pod dejstvom sopstvene gravitacije njihova zapremina se smanjivala, a time se povećavao njihov unutrašnji pritisak. Kod mnogih je pritisak narastao do takvih razmera da su se pokrenuli nuklearni procesi i grudve su se užarile i zasijale sopstvenom svetlošću. Tako su nastale prve zvezde, a time i galaksije.
Te prve zvezde bile su sačinjene samo od vodonika (3/4) i helijuma (1/4) jer drugih elemenata nije ni bilo. Ali te zvezde su bile dobra kuhinja za stvaranje novih, težih elemenata. U eksplozijama supernovih ti elementi su rasuti daleko u medjuzvezdani prostor. Ta nova zvezdana prašina bila je testo za nove zvezde i druga tela. I same protogalaksije su se sažimale ka svom centru pod dejstvom svoje sopstvene gravitacije. Svaka čestica materije gravitaciono utiče na sve ostale čestice, ali rezultanta svih takvih privlačenja je sažimanje oblaka materije ka svom centru. Dakle, zapremina oblaka se smanjuje, a tada na scenu stupa zakon održanja ugaonog momenta obrtanja i sa smanjenjem zapremine spororotirajući oblak počinje brže da se obrće (u literaturi na ovom mestu je neizbežno poredjenje sa klizačicom koja se obrće sve brže što ruke više privlači sebi). Ali sa brzim obrtanjem raste centrifugalna sila koja sa svoje strane tera čestice od centra rotiranja. Konačno, rezultat uravnoteženja svih kinetičkih sila jeste razvlačenje nekada loptastog oblaka u disk. Ili, ako ne u disk ono bar u neku stišnjenu kuglu. Sve sto se nalazi unutar ove stisnjene kugle vremenom uredi svoje kretanje prema opštem proseku. U sudarima i pod gravitacionim dejstvom svih formi materije sve konačno počne da se kreće uniformno.Ali zvezde koje su se formirale u spoljnim oblastima protogalaksija nemaju gotovo nikakvu priliku da se sudare. One se kreću kroz ogromna, daleka i pusta prostranstva i izložena su jedino opštem dejstvu gravitacije galaksije.
Te zvezde se tvrdoglavo i danas kreću po svojim starim putanjama sasvim različitim od putanja zvezda iz unutrašnjosti diska. Prepoznajemo ih po njihovom siromašnom sastavu pošto su nastale u doba kada su postojali samo laki elementi. Često se kreću u jatima od nekoliko stotina do nekoliko miliona zvezda. Jedna takva je M 13 koja se sredinom leta teleskopom lepo vidi iz naših krajeva. To su najstarije zvezde koje uopšte postoje (destak milijardi godina) i one su svedoci najranijih dana galaksije. Kreću se na nekih desetak hiljada svetlostnih godina iznad i ispod diska galaksije, u prostoru za koji se dugo verovala da je sasvim pust i prazan. Medjutim, oderdjeno, dosta snažno gravitaciono dejstvo, daleko veće od gravitacionog dejstva spoljnih zvezda, očitava se u ovim oblastima i astronomi danas čvrsto veruju da su ti daleki prostori dobro popunjeni tamnom materijom. Sve galaksije u osnovi su iste i to je logično jer su nastale otprilike u isto vreme, od istih fundamentalnih čestica i po istim fizičkim zakonima. Ipak postoje i razlike medju njima. Najuočljivije su morfoloske i prve podele galaksija na tipove tiču se bas njihovog oblika. Habl ih je delio na eliptične, sočivaste, spiralne i nepravilne, a spiralne na normalne i prečkaste. Jedno vreme se verovalo da evolucija galaksije ide od eliptičnih ka spiralnim, ali danas je ta teorija napuštena jer se pretpostavlja da je oblik neke galaksije posledica načina sažimanja još u stadijumu protogalaksije. LOKALNO JATO Posmatrajući galaksije i mereći njihove udaljenosti od nas, tj. od Mlečnog puta Habl je primetio da sa daljinom opada gustina galaksija, tj. da je u našoj blizini koncentracija galaksija veća, da se u blizini naše Galaksije na okupu nalazi više drugih. I u drugim delovima kosmosa mogu se otkriti skupovi galaksija koje se nalaze u nekoj gravitacionoj vezi. Jednostavno, galaksije žive svoj život u jatima. Jato kome pripada naša Galaksija nazvali smo Lokalno jato (Local Group), a zovemo ga još i Lokalna grupa.
U Lokalnom jatu dominiraju svojom veličinom M 31 i naš Mlečni put. To su pravi giganti medju susednim patuljastim satelitima. Najpoznatiji pratioci Mlečnog puta su Veliki i Mali Magelanov oblak (za koje se znalo i pre pronalaska teleskopa), a najpoznatini sateliti M 31 su galaksije M 32 i M 110. To zapravo znači da u okviru Lokalnog jata postoje dva podsistema ili podgrupe okupljene oko dve glavne galaksije. Treći veliki član Lokalnog jata (iako dosta manji od prethodno pomenutih) je galaksija u Trouglu, M 33. Izgleda da je ova galaksija na samoj granici gravitacionog uticaja M 31. I M 33, čini se, ima svog pratioca. To je patuljasta galaksija LGS 3. Broj članova Lokalnog jata je sumnjiv. U literaturi iz sredine osamdesetih godina mogli ste naći podatak da ih ima manje od dvadeset. Danas je na spisku više od trideset galaksija koje pripadaju Lokalnom jatu, a ima još kandidata, tj. za više njih tek postoji sumnja. Ovo naše jato zauzima prostor od deset miliona svetlosnih godina u prečniku sa centrom negde izmedju Mlečnog puta i M31. Izgleda da Lokalno jato nije stabilan skup i verovatno je u prošlosti pretrpeo značanje promene. Pretpostavlja se da su galaksije danas okupljene oko eliptične galaksije Maffie 1 koja je nekada pripadala našoj grupi galaksija. To opet znači da i medju bliskim jatima postoji medjusobni gravitacioni uticaj i da će se razmena galaksija nastaviti i u budućnosti. Isto tako i unutrašnja struktura jata nije stabilna i neki astronomi predvidjaju sudar naše galaksije sa M 31 nakon čega bi nastala gigantska eliptična galaksija. Niže je spisak članova Lokalne grupe galaksija preuzet sa: Mike Irwin's Local Group page and Local Group Member list
|
