horoskop

GALAKSIJE

UVOD

EVOLUCIJA

MLEČNI PUT

M 31

GALAKSIJE

Prvi deo

Hablova podela galaksija. Ovako predstavljena sugeriše razvoj galaksija od eliptičnih ka spiralnim. Iako je ta teorija danas napuštena, podela galaksija koju je dao Habl se zadržala.

Najveće skupove zvezda, kojih može biti i više stotina miliona, nazivamo galaksijama. Sve te zvezde su povezane gravitacionim silama pa zbogtoga imaju zajedničko kretanje. Za nas je najznačajnija naša Galaksija pod nazivom Mlečni Put. Pri vedrom vidi se struktura koja liči na razređen oblak. To je u centralni deo naše Galaksije koja ima oko 100 milijardi zvezda. Razmere naše Galaksije su: prečnik je oko 100.000 gs a debljina oko 100.000 gs i spada u klasične spiralne galaksije u svemiru. Naš Sunčev sistem se nalazi na oko 32.000 gs od centra Galaksije i okreće se oko njega brzinom od 230 km/s. Pri toj brzini Sunce napravi pun krug oko centra za 200 miliona godina.

Osim naše Galaksije u svemiru postoje mnoge druge galaksije koje se međusobno razlikuju i po obliku i po veličini. Edvin Habl je 1925. godine napravio klasifikaciju svih galaksija. Prema njegovoj podeli sve galaksije smo podelili na četiri tipa: eliptične, sočivaste, spiralne i nepravilne.

Eliptična galaksija M 87

Eliptične galaksije imaju oblik spljoštenog sferoida i obrću se oko svoje ose vrlo sporo. Ove galaksije imaju oblik elipse, a medjusobno se razlikuju po manjoj ili većoj spljoštenosti. Takav oblik je, naravno, samo njihova dvodimenzionalna porojekcija koju vidimo na nebeskom svodu; u stvarnosti ove galaksije imaju oblik elipsoida. Spljoštenost eliptičnih galaksija Habl je računao po formuli 10(a-b/b) gde je a velika poluosa, a b mala poluosa elipse. Eliptične galaksije se označavaju slovom E (od Elliptical) i brojem koji govori o stepenu spljoštenosti po gore navedenoj formuli. Dobar primer ovih galaksija je M32 koja pripada tipu E2.

Međutim treba imati u vidu da će ovako računata spljoštenost biti tačna jedino za one galaksije koje gledamo sa strane, tj. kada njenu osu rotiranja vidimo pod pravim uglom. Mnoge eliptične galaksije vidimo "od gore", tj. tako da njihova osa rotiranja ide ka nama i tada te galaksije imaju manje-više oblik kruga. Izmedju ove dve krajnosti postoji bezbroj varijanti.

Eliptične galaksije su gradjene uglavnom od crvenih i žutih zvezda, giganata i patuljaka, ali nedostaju plavi i beli supergiganti. Gasa gotovo da i nema u eliptičnim galaksijama pošto su ga usisale zvezde. Zvezde su uglavnom veoma stare (10¹⁰ godina). Sjaj eliptičnih galaksija lagano opada od centra ka preriferiji. Zbog svoje vizuelne sličnosti posmatrač ih lako možu pomešati sa loptastim zvezdanim jatom. Eliptične galaksije se međusobno mogu razlikovati po obliku spljoštenosti: od loptastog do elipsoidnog oblika. Te razlike se obeležavaju brojevima od 0 do 7. Zvezda oznake E0 ima sferan a E7 pljosnat oblik. Prema veličini mogu biti vrlo različite od patuljastih kao što je M 32, do džinovskih galaksija kao što je NGC 6186 koja ima deset bioliona zvezda. Sve ove galaksije su sastavljene od starih zvezda a njihov broj u svemiru čini oko 25% svih postojećih galaksija.

Sočivasta (prelazna) galaksija M 102

Sočivaste (prelazne) galaksije. Ovaj tip Habl je uveo naknadno, kao vezu izmedju eliptičnih i spiralnih galaksija. Zato se zovu i prelazne. Hablova oznaka za njih je S0. Imaju veliko i sjajno jezgro i ravan disk. Poput eliptičnih galaksija ni one nemaju oblake prašine i gasova. U šali se kaže da su to spiralne galaksije samo bez krakova. Imaju oblik sočiva i debeli zvezdani diska bez grana. Tipičan predstavnik ove podgrupe je galaksija M 85 (NGC 4382) u sazvežđu Berenikina Kosa. U ukupnom broju galaksija učestvuju sa samo 9%.

Spiralne galaksije u koje spada i naša Galaksija čine vrlo sjajne i spljoštene galaksije. Opšta karakteristika im je da iz centralnog dela izlaze dva ovalna kraka koja se nalaze suproto jedan od drugog. U spiralnim kracima dominiraju vrele zvezde, Cefeide, superdžinovi, rasejana jata i oblaci međuzvedanog gasa i prašine. Masa im se kreće od 10⁸ pa do 10¹¹ Sunčevih masa. Oko galaktične ravni se obru za nekoliko miliona godina. Najbrojnije su od svih galaksija i čine 62% svih galaksija u svemiru. Spiralne galaksije možemo podeliti na: obične (normalne) galaksije i barirane (prečkaste spiralne galaksije).

Spiralna galaksija M 51

Obične spiralne galaksije obeležavaju se slovom S. Spiralne galaksije spadaju u najlepše tvorevine koje se mogu videti na nebu. Sastoje se od sjajnog jedra (ili jezgra) iz kojeg izviru dugi kraci savijeni u spiralu. Ali ovako izgledaju samo ako ih gledamo "odgore" (kada ravan njihove rotacije gledamo pod pravim ili nekim sličnim uglom). Gledano sa strane vidimo disk sa uočljivim jedrom dok duž ekvatora celog diska prolazi pruga tamne materije. Ove galaksije obiluju plavim i belim supergigantima.

Habl je ove galaksije podelio po razvijenosti krakova i jedra. U tip Sa po toj podeli spadaju galaksije sa slabo razvijenim kracima i naglašenim jedrom koje zauzima čak i 50% prostora od čitave galaksije. Tip Sb ima već jasne i otvorene krake dok im je jedro manje nego kod galaksija Sa tipa. Tipični primerci Sb podgrupe su galaksije Andromeda M 31, naša Galaksija i glaksija M 81. Na kraju tip Sc ima još otvorenije krake, i sasvim malo jedro. Obično postoje dva kraka koja izviru iz suprotnih krajeva jedra, ali ima dosta spiralnih galaksija sa više od dva kraka.

Kraci su posebno zanimljiva priča jer su izgleda mnogo postojaniji nego što bi se na prvi pogled reklo. Kako se zvezde bliže jedru brže se kreću od onih koje su na daljim orbitama trebalo bi da se kraci sve više uvijaju (namotavaju) dok se konačno ne stope u jedinstven disk. To se medjutim ne dešava. Rešenje ove zagonetke ponudila je interesantna teorija po kojoj su kraci samo veća koncentracija zvezda, ali se oni ne sastoje od uvek istih zvezda. Zvezde zapravo prolaze kroz krake, stim sto se u njima nesto duže zadržavaju jer njihov izlazak iz kraka usporava gravitacija zvezda koje su iza njih (onih koje tek što su ušle u krak). To znači da se zvezde u ovim glalksijama ne kreću konstantnom borzinom: kad se približavaju kraku one jura, a kad izlaze one idu polako. Na ovaj način kraci uspevaju da zadrže svoj nepromenjen izgled. Oni se i sami lagano obrću oko jedra, ali mnogo sporije od zvezda koje ih čine. Ove promene brzina u spiralnoj grani dovode do gomilanja ogromnih oblaka gasova duž unutrašnjosti grana. Ponekad su pritisci u ovom oblacima dovoljno veliki da se u njima rode zvezde. Na snimcima spiralnih galaksija mogu se u granama videti svetle magline - zvezdana porodilišta. Ako vidite neku galaksiju duž čijeg ekvatora se prostire tamna pruga možete biti gotovo sigurni da se radi o galaksiji sa spiralnim kracima.

U zavisnosti od galaktičkog ispupčenja i razvijenosti krakova mogu se podeliti na tri podgrupe koje se obeležavaju: Sa, Sb i Sc. Tip Sa ima najviše istaknute spirale i ispupčenje, dok Sb ima slabije detalje a Sc ima najmanje istaknute krakove (spirale) i središte.

Barirane (prečkaste) spiralne galaksije obeležavaju se slovom SB. Prepoznatljiva prečaga koja prolazi kroz jezgro galaksije je njihova glavna odlika. Podtipovi ovih galaksija obeležavaju se simbolima SBa, SBb i SBc što zavisi od dužine prečage i stepena razvijenosti krakova.

Nepravilna galaksija "Veliki Magelanov oblak"

Nepravilne glaksije čine posebnu grupu koje nemaju nikakvu simetriju niti uobičajene znakove ostalih galaksija. Kako im ime govori ove galaksije nemajupravilan oblik. Zasto su neke galaksije nepravilnog oblika? Postoji nekoliko mogucnosti. Prvo, da bi galaksija dobila pravilan oblik potrebna je odredjena minimalna srednja gustina materije oblaka koji pretenduje da postane galaksija. Tek nakon toga pod dejstvom rotacije i gravitacije oblak vremenom zauzme pravilan oblik. Ako, medjutim oblak ne raspolaze dovoljnom kolicinom materije ostace bez ikakve forme.

Druga mogucnost je da su neke galaksije jos suvise mlade i da jos nisu stigle da zauzmu pravilan oblik. A postoji i mogucnost da su neke galaksije nepravilne zbog gravitacionog dejstva neke druge, bliske galaksije (takav slucaj izgleda postoji kod M 82 na koju deluje M 81). Ili pak da je doslo do sudara dve (ili vise) galaksija koji je izoblicio obe. I medju nepravilnim galaksijama uocavaju se neke specificnosti po kojima se one dele na dve potklase. Potklasa II su sjajnije, imaju slozenu strukturu i u nekim od njih se naslucuju tragovi spiralnih krakova.Obicno se ove galaksije nalaze u parovima sto bi moglo da govori o nekadasnjim spiralnim galaksijama ciji oblik je narusen medjusobnim gravitacionim dejstvom. Galaksije I II imaju slab povrsinski sjaj, a to dolazi od siromastva zvezdama. Masa im je mala i slabog su sjaja. Njihov nepravilni oblici nameću zaključak da nemaju rotaciono kretanje i da su uronjene u međuzvezdanu materiju. U njima postoji veliki broj plavih zvezda što znači da su to mlade zvezde koje se formiraju. Označavaju se simbolom Ir i u ukupnom broju svih galaksija učestvuju sa 3%. Tipičan primerak ove vrste galaksije je Veliki i Mali Magelanov oblak, sateliti naše Galaksije udaljeni od nas oko 150.000 gs.

Skoro sve galaksije imaju tendeciju okupljanja u jata galaksija. Do sada je poznato preko 3.000 takvih jata. Naša Galaksija se nalazi u relatvno malom galaktičkom jatu sa još 33 galaksije i naziva se Lokalna grupa. Njena veličina je oko 7 miliona gs. Postoje daleko veća galaktičaka jata. Jedno od najvećih jata za koje mi znamo, nalazi se u sazvežđu Berenikina Kosa. To jato ima preko 30.000 galaksija. Sva ova jata galaksija zajedno sa svom materijom i energijom čini galaktički skup pod nazivom Metagalaksija. Predpostavlja se da u njoj ima oko 10 milijardi galaksija čija masa iznosi oko 10 na 15 masa Sunca.

| vrh | Napred >>