Astronomi su zapazili jedan asteroid krajem decembra 2004. godine, pošto je isti već prošao pored Zemlje na kursu koji je bio toliko blizu naše planete da se mogao sudariti sa nekim od satelita koji kruže u zemljinoj orbiti. Ova kosmička stena  je bila relativno mala i verovatno ne bi prouzrokovala nikakvu veliku štetu da je i uletela u zemljinu atmosferu.Objekat je nazvan 2004 YD5. Veličina mu je oko 5 metara (prema gruboj proceni) baziranoj na njegovom rastojanju i refleksiji svetlosti. I da je ušao u atmosferu, verovatno bi ekplodirao visoko u njoj, predpostavljaju stručnjaci.

Pojas satelita
Asteroid je prošao upravo iznad pojasa orbite geostacionarnih satelita, što znači na udaljenosti od 36.000 km, tj na najudaljenijem rastojanju od Zemlje na kojoj kruže ove vrste veštačkih satelita. Večina drugih satelita, uključujući i Medjunarodnu svemirsku stanicu, kruže oko planete na mnogo manjem rastojanju.

Asteroid 2004 YD5 je otkrio  je Stan Pope 21.decembra 2004. godine, čovek koji volontira na istraživanju snimaka koji se prate u okviru tkzv. FMO  projekta (Fast Moving Objects tj Objekata koji se brzo krecu). To je trenutno primarni program koji sprovodi Univerzitet u Arizoni. Nakon što je objekat prvobitno bio opažen, ostali posmatrači  su uočili njegov položaj tokom dana, tako da se njegova putanja mogla naknadno izračunati. Tako je konstatovano da je on najbliži bio zemlji na dan 19. decembra 2004. godine. Ova stena se približila Zemlji u blizini Sunca, pa je zbog toga bilo skoro nemoguce da se otkrije pre nego što se sasvim približio. On je bukvalno projezdio iznad Antartika, odnosno sa donje strane naše planete. Zbog ovog dogadjaja astronomi kažu da su svesni činjenice da se asteroidi ne mogu blagovremeno otkriti sa Zemlje zbog takozvane “slepe tačke” odnosno sunčevog sjaja, kada se asteroidi približavaju Zemlji. Samo svemirski teleskopi mogu da otkriju ovakve objekte pre njihovog nailaska.

Slični dogadjaji
Poznato je da asteroidi kruže oko Sunca a večina njih u pojasu izmedju Marsa i Jupitera. Neki se više približavaju Suncu, često izbačeni  (odbačeni) gravitacijom planeta. Zemlju su u njenoj nedavnoj prošlosti (mereno kosmičkim vremenom) pogadjali mnogi asteroidi, koji su izazivali pravu pustoš. Astronomi veruju da će pre ili kasnije naša planeta biti ponovo pogodjena jednim od njih. To bi imalo apokaliptične posledice po celokupan živi svet na Zemlji. Verovatnoća da se to dogodi u našem veku veoma je mala.

Šta se dogadja "gore"
Pre ovog dogadjaja sa asteroidom 2004 YD5, najbliži asteroid koji je prošao pored Zemlje je bila "stena" po imenu 2003 SQ222  i prošao je 27. septembra 2003. godine na udaljenosti od 88.000 kilometara od Zemlje. Eksperti kažu da svake dve godine asteroidi ove veličine prodju pored Zemlje na približnoj udaljenosti, ali uglavnom ostanu ne opaženi. Međutim u poslednjih par godina znatna pažnja se posvećuje ranom otkrivanju asteroida. Način otkrivanja je unapredjen i to zahvaljujući elektronskim kamerama, sa poboljšanom senzitivnošću i automatskim teleskopskim skeniranjem neba za sve što se kreće u odnosu na pozadinu zvezda. Medjutim, bila bi potrebna da se odvoje značajna sredstva za neki sistem praćenja i posmatranja manjih asteroida - veličine do 1 kilometra. U medjuvremenu, lovci na asteroide u zadnjoj dekadi su se fokusirali na otkrivanje većih asteroida, onih koji bi prouzrokovali globalnu katastrofu. Njihova oprema i nije namenjena da otkrivaju manje objekte. Njih može da bude na milione. Međutim primeri sa kraja 2004. godine kada je otkriven asteroid može smatrati čistom slucajnošću. Kada je zapažen već je bilo suviše kasno.
Evo jedan lep primer:
Objekat, nama poznat kao 2002 EM7 je bio izmedju 40 i 80 metara. Prošao je na udaljenosti od 480.000 km, ili oko 1,2 distance Meseca, što se smatra relativno blizu, mereno kosmičkim dimenzijama. Asteroid je bio najbliži Zemlji 8. marta, a otkriven je 4 dana kasnije 12. marta. Skoro da je mogao pogoditi našu planetu a da to ne bi ni bili svesni. Tek pošto je bio otkriven, naučnici su mogli da izračunaju njegovu putanju ali se on već udaljavao od Zemlje. Imali smo dosta sreće...

Srećno "pronadjeni" asteroidi
Kako je rekao astronom Steve Chesley iz JPL-a "Nije važno  šta se dešava tamo gore, nego šta se moze otkriti na vreme". Objekat, koji je nazvan 2002 EM7 je asteroid koji kruži oko Sunca svakih 9 meseci, kreće se unutar Venerine orbite i ulazi u zemljinu orbitu, i po grubom proračunu se kreće u istoj ravni u svemiru kao i planete. Astronomi ne mogu da kažu da li će asteroid možda udariti u Zemlju u nekoj budućnosti, za vreme svoga obilaska oko sunca.

Izgleda da je 2004. godini bila zanimljiva što se tiče susreta sa asteroidima. Tako je 18. marta 2004. godine velika "stena", oko 30 metara u prečniku prošla iznad orbite geostacionarnih satelita. Njegova putanja je je bila za oko 15 stepeni savijena zemljinom gravitacijom. Asteroid 2004 FH je bio otkriven pukim slučajem samo 3 dana ranije. Bilo je teško uočiti asteroid 2004 FH zbog njegove blizine. Lokacija asteroida na nebu u mnogome varira i od lokacije posmatrača na Zemlji. Detaljne informacije ili efemeride (ephemeris) se mogu naći na Minor Planet Center’s web site. Pošto se asteroidi približavaju Zemlji, zasljepljujuća svetlost Sunca čini da oni skoro budu nevidljivi tokom dana ili noću, za posmatrače sa Zemlje. Zbog toga se ne isključuje potencijalno iznenadjenje tj. mogućnost iznenadnog udara asteroida.

Ateroid 2004 FH
Asteroid, nazvan 2004 FH, prečnika 30 metara, koji je 18. marta 2004. godine prošao pored Zemlje na visini od 43.000 km (26.500 milja) iznad juznog dela Atlanskog okeana. Ova razdaljina merena u kilometrima odgovara veličini 3,4 prečnika Zemlje. Asteroid je prošao nešto iznad pojasa orbite geostacionarnih vremenskih satelita, koji se nalaze na visini od 22.300 milja. Objekat ove veličine, čak i kad bi direktno usmeren na Zemlju verovatno bi se raspao u atmosferi, kažu astronomi. Eventualno bi nastala neka lokalna šteta. Neki objekat koji je nešto veći od ovoga bi mogao  da prodje kroz atmosferu i da padne na površinu zemlje a tom prilikom bi mogao da uništi čitav jedan grad.

Veliki asteroid koji je ikad vidjen da prolazi blizu Zemlje, nazvan Toutatis, protutnjao je 29. septembra, 2004 godine na udaljenosti koja je otprilike jednaka 4 razdaljine Meseca. Astronomi su godinama znali da će ovaj asteroid proći, pošto je Toutatis 4,6 kilometara dugačak i već ranije opažen u  blizini Zemlje.

Ali, kako kažu astronomi, mnogo više manjih asteroida sličnih ovome koji je u decembru prošao pored Zemlje, prodju neopazeno, pošto se naše nebo ne osmatra sa svih tačaka i bez prekida. Ovako mali asteroidi su tek uočeni nedavno, u par zadnjih  godina, zbog mnogo savremenijih teleskopa koji mogu da se povežu na kamere. Neki asteroidi su se jos bliže približavali Zemlji, kada su  privučeni zemljinom gravitacijom ulazili u atmosferu. Većina nikad nije stigla do površine Zemlje, pošto bi se pre toga raspali pod uticajem velike sile i toplote izazvane trenjem, koja nastaje prilikom njihovog ulaska u atmosferu. Jedna studija koju su napravile americke vojne snage, tačnije vojni sateliti, kaže da je zabeleženo oko 300 eksplozija asteroida u zemljinoj atmosferi.