Asteroidi

Asteroidi su čvrsta, stenovita tela koja kruže oko Sunca poput velikih planeta. Zbog malog prečnika zovu se još i male planete ili planetoidi. Svake godine otkrije se na desetine hiljada novih asteroida. U tom poslu često su uspesni astronomi amateri, Japanci pre svih. Novi asteroid dobija svoj redni broj i ime (pravo da bira ime pripada astronomu koji je  pronašao asteroid). Tako su nastali nazivi asteroida: 1 Ceres, 2 Pallas, 3 Juno, 4 Vesta itd. Pre nego što asteroid dobije svoje ime, utvrđuju se njegovi orbitalni elementi, kako se asteroid ne bi izgubio (dešavalo se). Ime novog asteroida odobrava Međunarodna astronomska unija.

Računa se da asteroida veličine 1 km u prečniku ima više stotina hiljada ali ih je svega oko 250 sa prečnikom od preko 100 km, odnosno oko 26 čiji je prečnik iznad 200 km. Veliki asteroidi su uglavnom sfernog oblika. Manji asteroidi imaju najrazličitije nepravilne oblike poput kamenja koje nalazimo u prirodi. Asteroidi su suviše sitni da bi se sa Zemlje mogli detaljno posmatrati te se o obliku nekog asteroida sudi po promeni njegovog sjaja. Brže promene sjaja nekog asteroida govore o njegovom nepravilnom obliku. Telo loptastog oblika reflektuje jednu istu količinu svetlosti. Posmatranjem ovih kratkoperiodičnih promena sjaja, pošto se one ponavaljaju u jednakim ciklusima, može se odrediti i brzina rotacije asteroida. Do sada je izmereno vreme rotiranja za oko 500 asteroida što je dovoljno za neku statistiku. Asteroidi se jednom obrnu oko svoje ose u periodu od dva i po časa do 48 dana. Međutim kod većine je ovaj raspon kraći te oko 80% od svih posmatranih asteroida ima rotaciju izmedju četiri i dvadeset sati. Veći asteroidi su nešto brži pa tako oni čiji prečnik prelazi 150 km obrnu se oko svoje ose za oko 7 sati.

Geometrijski albedo svih proučenih asteroida kreće se negde između 0,02 i 0,5 što ih čini u tamnije objekte. Velika većina asteroida (oko 78%) ima nizak albedo tj. izmedju 0,02 i 0,07 i oni su  uglavnom locirani u daljoj polovini glavnog asteroidnog pojasa. Ukupna masa svih asteroida je koncentrisana uglavnom u velikim asteroidima. Oko 90% mase asteroidnog pojasa  sadržano je u asteroidima sa prečnikom od preko 100 km tako da masa najvećeg asteroida Ceres čini skoro trećinu mase asteroidnog pojasa. Da bismo izračunali gustinu nekog tela potrebno je da znamo njegovu zapreminu i masu što je prilično teško saznati jer su oni suviše sitni i suviše daleko. Ipak danas znamo da Ceres ima gustinu 2,3 g/cm³, Pallas 3,4 g/cm³, a Vesta 4,0 g/cm³ itd. Poređenja radi gustina Merkura je 5,4, Venere 5,2, Zemlje 5,5, Marsa 3,9, Meseca 3,3 a Jupitera 1,3 g/cm³. Kako vam je sigurno poznato u Sunčevom sistemu gustina planeta opada sa njihovom razdaljinom od Sunca.

Najpoznatiji astroidi su:
Ceres je najveći poznati asteroid i prvi koji je otkriven. Pronašao ga je 1. januara 1801. godine sa opservatorije u Palermu (Sicilija) italijanski astronom Đuzepe Pjaci . Pjaci mu je dao ime po rimskoj boginji plodnosti i braka, zaštitnici Sicilije.Ceres ima prečnik od 933 km, njegova masa  iznosi jednu četvrtinu mase svih asteroida zajedno. Jedan okret oko svoje ose Ceres načini za 9 sati i kako mu se pri tom boja i sjaj tek neznatno menjaju izlazi da Ceres ima sferni oblik. Orbita Ceresa leži u glavnom asteroidnom pojasu na razdaljini 2,77 a.j. od Sunca. Magnituda u opoziciji dostiže 6,9 a albedo mu je svega 9%.Revolucija Ceresa oko Sunca traje 4,6 zemaljskih godina.

Eros je drugi po veličini asteroid u blizini Zemlje i pripada porodici Amor. Njegova zapremina čini gotovo polovinu zapremine svih ostalih asteroida iz iste kategorije: NEO (Near Earth Objects - objekti u blizini Zemlje). Eros je dobio ime po starom helenskom božanstvu Erosu. Putanja Erosa je izdužena pa se sjaj ovog asteroida menja zavisno od njegove udaljenosti od Sunca. Kada je u perihelu magnituda mu je 7,2 i tada se može videti i dogledom. U nepovoljnoj opoziciji sjaj Erosa opada čak do 17^m ako se nalazi u najdaljoj tačci od Zemlje. Jedan Erosov dan traje 5 sati i 16 minuta. Eros ima izdužen, nepravilan oblik (podseća na ogroman krompir). Njegove dimenzije su 33x13x13 km i jedan od tri asteroida koji imaju više od 10 km u prečniku. Masa mu je 6,69 x 10¹⁵ kg. Gravitacija mu je naravno mala ali ipak dovoljna da u svojoj blizini drži letelicu NEAR. Brzina napuštanja je 10 m/s. Dnevna temperatura na Erosu dostize oko 100°C, a noćna pada na -150°C. Gradjen je od gvozdenog i magneziumovog silikata  pomešanog sa metalnim niklom i gvožđem.

Gaspra je asteroid koji pripada familiji asteroida Flora. Kreće se u blizini granice unutrašnjeg asteroidnog pojasa. Nepravilnog je oblika a po površini izbrazdan udarnim kraterima. Najveći krater ima u prečniku 1,5 km. Po broju malih kratera procenjuje se da je Gaspra star oko 200 miliona godina. Veličina mu je 19x12x11 km. Na putu do Jupitera svemirski brod Galilej 29. oktobra 1991. snimio ga je sa razdaljine od 16.000 km. Astroid ima magnetno polje što ukazuje na metalnu strukturu ovog asteroida. Po građi pripada S tipu i sastavljen je od stena i metalnih minerala.

Ida je asteroid iz familije Koronis, nepravilnog duguljastog oblika, veličine 58 x 23 kilometara. Ida je drugi od tri asteroida osmatranih i snimljenih iz blizine. Svemirska sonda Galileo, na putu za Jupiter, prošla je blizu Ide i snimila je ovu malu planetu 28. avgusta 1993. Tada je otkriveno da Ida ima pratioca koji je dobio ime Dactyl. Proučavanjem putanje Diktila astronomi su izračunali da se gustina Ide krece izmedju 2,2 i 2,9 g/cm³. U početku se smatralo da Ida pripada S tipu te da je to nikl-gvozdeni asteroid sa primesama silikata. Međutim gustina od 2,9 suviše je mala za takav sastav i Ida po sastavu više liči na neki hondritni meteorit. Galileo je prolazeći pored Ide izmerio promenu solarnog magnetnog polja, što opet sugeriše postojanje nekog magnetskog materijala u sastavu ovog asteroida. Površina Ide je izrovarena kraterima.

Matildu je još 1885. godine otkrio čuvani lovac na asteroide Johan Paliza (otkrio je 121 asteroid) i posvetio ga supruzi astronoma Morisa Loevia. Matilda je asteroid glavnog asteroidnog pojasa, mada se u perihelu približava Suncu na rastojanje od samo 1,94 a.j. U proseku od Sunca je daleko 394 miliona kilometara. Matilda je nepravilnog oblika sa dimenzijama 59 x 47 km. To je asteroid C tipa. Na površini se zapažaju krateri od kojih su neki veći od 20 km u prečniku. S obzirom na dimenzije samog asteroida ovi krateri su gigantskih razmera. To je zbunjujuće jer se ne zna kako na malom telu postoje tako veliki krateri. Gustina Matilde je svega 1,4 gm/cm³ te je asteroid najerovatnije jako porozan i predstavlja neku vrstu planetoidnog sunđera. Albedo je svega 0,04, boja mu je veoma jednolika i smatra se da je to primerak iz veoma starog doba Sunčevog sistema. Matildin dan traje 17,4 naših zemaljskih dana.

Zanimljivosti
Asteroid sa najkraćom rotacijom je 1566 Icarus. On se oko svoje ose obrne za 2 sata i 16 minuta. Zatim sledi 321 Florentina čiji "dan" traje 2 časa i 52 minuta. Najsporiji je 280 Glauke. Njemu treba 1.500 sati za jedan okret.
Asteroid sa najvećim albedom je 44 Nysa čiji albedo iznosi 0,377, zatim slede 64 Angelina (0,342), i 434 Hungaria (0,300).
Najmanji albedo ima asteroid 95 Arethusa: 0,019, zatim 342 Bamberga: 0,032 itd.
Najsjajniji asteroid je Vesta - jedini asteroid koji se može videti i golim okom.