|
|
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Uvod Kad čitate Ajnštajna srećete se sa jednim neobičnim svetom. To je svet u kome prostor nije ništa, kretanje je relativno, a svetlost ne putuje pravolinijski jer prava linija zapravo i ne postoji. Bar ne u euklidskom smislu. Svako merenje vremena je u stvari merenje prostora, a prostor je ništa. Materija je energija i energija materija. Sve je relativno pa i istovremenost dva dogadjaja. Ako putujete dovoljno brzo vreme za vas staje, a predmeti se skraćuju. Pri brzini od 260.000 kilometera u sekundi metar se skrati za 50%. Ali, i to je relativno... I tako dalje. Teško je sve to razumeti, a zamisliti se ne može. A ipak sve je to Ajnštajn objašnjavao na banalnom primeru voza koji putuje i lifta koji se kreće (a zapravo možda i stoji - jer je to relativno) i putem jednostavne jednačine po kojoj je E=mc2. Ova, najčuvenija jednačina u istoriji, poslužiće kasnije naučnicimo da stvore atomsku bombu - strašno oružje protiv koga je Ajnštajn odmah digao svoj glas. U početku Ajnštajnove teorije su bile razumljive koliko i trouglast točak. Opet, oni koji su bili u stanju da otvore um i razmišljaju bez predrasuda sa uzbudjenjem su samo naslućivali šta teorije Ajnštajna mogu da znače za nauku. Neki su mislili da ni sam Ajnštajn nije u stanju da shvati sve posledice svojih teorija. A postoji i ova anegdota o slavnom engleskom fizičaru Edingtonu. Neko je Edingtonu jednom rekao da je on jedan od svega tri čoveka (računajući tu i Ajnštajna) koji shvata ove teorije. Edington se zbunio i kad su mu rekli da je on isuviše skroman i da ne treba da se oseća nelagodno odgovorio je: "Ne, ne osećam se nelagodno. Samo se pitam ko je taj treći." Danas, kažu, postoji
samo jedan koji razume Ajnštajna. To je Stiven Hoking. Kažu da je
on Ajnštajnov naslednik u fizici.
Biografija Švajcarski dani bili su izuzetni. Ajnštajn ih je provodio u beskrajnim razgovorima sa prijateljima i u još dužim šetnjama po planinama. Tu se Ajnštajn oženio Milevom Marić iz Novog Sada koja je u Švajcarskoj studirala fiziku*. Jedno vreme Ajnštajn je redovno muzicirao sa ljubiteljima muzike u kvintetu u kome su osim njega bili po jedan pravnik, matematicar, knjigovezac i nadzornik zatvora. Svirali su Hajdna, Mocarta i Betovena. Ajnštajn je muzicirao na violini. Konačno, tu u Švajcarskoj je Ajnštaj napisao i svoje prve naučne radove i stvorio čuvenu Specijalnu teoriju relativnosti (1905). Nakon što je jedno vreme predavao u Pragu i Cirihu Ajnštajn se seli u Berlin gde dovršava drugu svoju veliku teoriju Opštu teoriju relativnosti (1916). Godine 1921. dobija Nobelovu nagradu za fiziku (ali ne za svoje čuvene teorije već za radove na polju kvantne teorije). Novčani deo ove nagrade Ajnstajn je poklonio svojoj, teda već bivšoj, supruzi Milevi. Nakon dolaska Hitlera na vlast Ajnštajn je na udaru nacista, oduzeta mu je sva imovina i sve funkcije koje je imao na univerzitetu. U znak protesta Ajnstajn se odriče nemačkog državljanstva i odlazi u SAD gde je do kraja života predavao na Institutu za viša naučna istraživanja u Prinstonu i usavršavao svoje teorije relativnosti. Ajnštajn je umro 18 aprila 1955. Jedan krater na Mesecu nosi ime Ajnštajna. |
