POMRAČENJE SUNCA 29. MARTA 2006. Ovo je prvo pomračenje Sunca ove godine i poslednje koje će se lepo videti iz naših krajeva sve do 2011. Istina je da će se nešto od pomračenja videti i 2008. i 2010. ali u oba slučaja magnituda pomračenja će biti vrlo mala.

Preuzeto sa Astronomskog magazina

Pomračenje počinje u svitanje na krajnjem istoku Brazila. Tu Mesečeva senka prvi put dotiče planetu (u 08:36 UT) i zatim brzinom od 9 km u sekundi, strelovito, pojuri preko Atlanskog okeana, prelazi ekvator i za pola sata već na obalama Gane, u Africi (09:08 UT). UT je oznaka za merenje vremena po Griniču ili tzv. "Svetsko vreme". Tu je brzina senke već opala na 0,958 km/s. Iz Gane senka prelazi u Togo, pa u Benin i malo zatim u prostranu Nigeriju. Za 16 minuta senka pređe zapadni deo ove zemlje i ulazi u Niger (09:37 UT).

Senka potom ide dalje po užarenom bespuću Sahare i ulazi u severozapadni deo Čada kroz koji će proći za oko 6 minuta da bi ušla u Libiju. I baš tu, na granici između Čada i Libije, gde je verovatno niko neće dočekati, sem ponekog usijanog guštera, odigraće se glavna predstava - maksimum pomračenja. To će biti u 10:11:18 po UT. Potpuno pomračenje tu će potrajati 4 minuta i 7 sekundi, a širina staze koju senka pravi biće 184 km. Ako vas i to interesuje, brzina senke u tom momentu iznosiće 0,697 kilometara u sekundi.

Nakon ovog spektakla senka putuje dalje, opet severoistočno i dolazi do obala Sredozemnog mora, zahvatajući u jednom momentu i krajnji istok Libije i krajnji zapad Egipta. Onda ide morem između Krita i Kipra, te konačno ulazi u Tursku (10:54 UT). Iz političkih, turističkih i drugih razloga Turska će biti zemlja u koju će se sjatiti zagriženi lovci na pomračenja Sunca iz celog sveta.

U 11:10 UT senka stiže u Crno more i potom nastavlja duž severne Azije dve dok ne sklizne sa planete u 11:48 UT. Na ovom putu senka Meseca šetaće Zemljom ukupno 3 sata i 12 minuta i prevaliće put od oko 14.500 kilometara.

Čadsko jezero

Sledeće pomračenje Sunca u ovoj godini biće 22. septembra, ali mi ćemo o tome moći samo da razmišljamo pošto se neće videti iz Evrope.

Maksimum u Sahari

Na svom ovogodišnjem putu senka Mesece prećiće pustinjske oblasti Čada. Neki kažu da je to najtužnije područje na planeti. A ni sam Čad nije mnogo srećniji bar sa našeg stanovišta. U toj prostranoj zemlji od milion i dvesta hiljada kvadratnih kilometara živi kako se procenjuje nešto oko 10 miliona ljudi koji se sporazumevaju na 132 jezika (dva su izumrla inače ih je bilo 134). Službeni jezici su arapski i francuski. Oko 53 % stanovnika je pismeno (po nekim izvorima, svega 11%).

Ako živite u Čadu i imate 48 godina, u proseku ste na samrti pošto baš toliko iznosi prosečan ljudski vek u ovoj zemlji. (podaci po Encarti).

Zanimljivo je pitanje koliko će svedoka imati ovo pomračenje Sunca u pustinjskim predelima. Da li će ljudi izlaziti napolje da vide divnu pojavu, ili će se pak sakriti negde pred strašnim događajem - što nam je, na žalost, poznata stvar iz bliže nacionalne prošlosti.

Pomračenje Sunca 29.03.2006.

Maksimum pomračenja* Latituda   23° 09,1 N Longituda   016° 44,9 E Maksimum pomračenja   10:11:17,67 UT Poluprečnik Sunca   16'01,12 Poluprečnik Meseca   16'34,99 Magnituda pomračenja**   1,05151 Gama***   0,38433 Širina senke   183,5 Km Trajanje pomračenja   04 m 06,7 c Kontakti polusenke UT P1 07:36:48,5 P2 09:44:37,2 P3 10:37:28,0 P4 12:45:40,6   Kontakti senke UT U1 08:34:24,4 U2 08:36:28,6 U3 11:45:54,5 U4 11:47:56,4   ** Maksimalno pomračenje nastaje kada razdaljina između ose Mesečeve senke i Zemlljinog geocetnra dostigne minimum. ** Deo prečnika Sunca koji je pokriven Mesecom. ***Minimalno rastojanje ose Mesečeve senke od Zemljinog centra u jedinicama Zemljinog ekvatorskog prečnika P1 Trenutak prvog spoljnog kontakta polusenke sa Zemljom (početak delimičnog pomračenja) P2 Trenutak prvog unutrašnjeg kontakta polusenke sa Zemljom P3  Trenutak poslednjeg unutrašnjeg kontakta polusenke sa Zemljom P4 Trenutak poslednjeg kontakta polusenke sa Zemljom U1 Trenutak prvog sopljnjeg kontakta senke sa sa Zemljom U2 Trenutak prvog unutrašnjeg kontakta sa Zemljom U4 Trenutak poslednjeg spoljnog kontakta sa Zemljom (kraj pomračenja)

Pomračenje iz naših krajeva (Opasno je po oči gledati direktno u Sunce bez specijalnih filtera!)

Mesto 1. kontakt 4. kontakt Maksimum             h  m  s     h  m  s     h  m  s SCG Beograd    11:40:09.2  14:00:44.3  12:50:28.7 Slovenija Ljubljana  11:38:16.0  13:50:29.5  12:44:03.5 Hrvatska Zagreb     11:38:41.0  13:53:04.9  12:45:38.3 BiH Sarajevo   11:36:33.4  13:57:05.2  12:46:40.9 Makedonija Skoplje    11:35:29.0  14:01:40.7  12:48:37.4

Iz naših krajeva ovo pomračenje će se videti kao delimično, pošto će preko nas preći samo Mesečeva polusenka. Ipak i to ima svoje čari i ne propustite da vidite to pomračenje. Naravno, sigurno već znate da se Sunce, pa i njegovo pomračenje sme gledati samo kroz specijalne filtere.

Najbezbedniji način da vidite pomračenje Sunca je posmatranje projekcije pomračenja na nekoj svetloj podlozi. Postavite dogled na stalak, usmerite ga ka Suncu i projektujte njegov odraz na papir. Pa onda posmatrajte sliku na papiru.

Detaljno o načinu posmatranja pomračenja Sunca možete videti ovde.

Na slici levo je prikazan izgled prelaska mesečevog diska preko Sunca. Mesec ostvaruje prvi kontakt, zatim se kreće u pravcu strelice sve do poslednjeg kontakta.

Početak pomračenja 11:57	Maksimalno pomračenje 12:50	Završetak pomračenja 13:53
Fotografije pomračenje Sunca napravljenje u Srbiji

Zanimljivosti u vezi pomračenja Sunca:

Pomračenje Sunca nastaje kada se Mesec postavi izmedju Sunca i Zemlje pa posmatračima sa Zemlje zakloni Sunce. Totalno pomračenje Sunca nastaje kada Mesec potpuno zakloni Sunce. Delimično pomračenje Sunca je slučaj kada Mesec zakloni samo deo Sunčevog diska. Prstenasto pomračenje nastaje kada je prividni prečnik Meseca manji od Sunčevog tako da se oko Mesečevog diska vidi svetli prsten Sunca. U jednoj godini moze biti najviše sedam pomračenja: tri Mesečeva i četiri Sunčeva ili dva Mesečeva i pet Sunčevih U toku jedne godine moraju se dogoditi najmanje dva pomračenja i to oba Sunčeva (slučaj iz 1984.) Mesečeva senka se kreće po zemlji brzinom od preko 3000 km/h Najveći broj Sunčevih pomračenja je pet (1935. zatim 2206.), a Mesečevih tri. Najduže totalno pomračenje traje 7 minuta i 31 sekundu. Ovoliko dugo pomračenje do sada nije još zabeleženo, ali... Najduže prstenasto pomračenje traje 12 minuta i 24 sekunde. Najstariji zapis o jednom pomračenju Sunca potiče iz Kine. Podaci nisu sasvim pouzdani, ali najverovatnije se radi o pomračenju od 22. oktobra 2136. godine pre nove ere. ...najduže posmatranje jednog totalnog pomračenja trajalo je 72 minuta! Za vreme pomračenja Sunca od 30. juna 1973. tim naučnika je avionom Konkord leteo toliko u Mesečevoj senci i pratio pomračenje. Linija totaliteta na Zemljinoj površini može biti široka do 272 km. Najčešće je ona uža od ovoga. Pomračenje Sunca se vidi samo na ograničenom području na Zemllji. U jednom mestu na Zemlji totalno pomračenje se dogodi jednom u tri do četiri veka. Najduže totalno pomračenje Sunca u novije vreme zabeleženo je 20. juna 1955. na Filipinskim ostrvima. Pomračenje je trajalo 7 minuta i 8 sekundi. Najduže totalno pomračenje Sunca u periodu od 2004. g.  pre n.e. do 2526 g. n.e. biće 16. jula 2186. i traja će 7 minuta i 29 sekundi. Pomračenje Meseca se vidi svuda na Zemlji gde je Mesec iznad horizonta. Prosečno u jednom veku bude 66 totalnih pomračenja Sunca. U ovom veku biće ukupno 228 pomračenja Sunca od čega 145 centralnih (totalnih i prstenastih). U XXI veku biće 224 pomračenja Sunca od čega 144 centralnih. Saros Pomračenja Sunca i Meseca  zavise od perioda prolaska Meseca kroz svoje faze (sinodički mesec), od prerioda Mesečevog prolaska kroz čvor (nodicki, odn. drakonicki mesec) i od perioda prolaska Sunca kroz odgovarajući čvor Mesečeve staze (eklipsna, odn. drakonička godina). Još su Haldejci utvrdili da se periodi od 223 sinodična meseca, 242 nodicka meseca i 19 eklipsnih godina gotovo sasvim podudaraju. Svaki ovaj period ima 6585 dana i nešto sati (6585,321124 dana), tj. 18 godina i 11,3* dana (18 godina i 10,3 dana, ako period obuhata pet prestupnih godina). Ovaj period nazvali su saros, a on je značajan iz praktičnih razloga, jer se nakon njega Sunce i Mesec postavljaju ponovo u gotovo iste pozicije te se pomračenja u jednom periodu sarosa ponavaljaju istog datuma u narednom periodu sarosa. Ova podudarnost traje nešto preko hiljadu godina, nakon čega, zbog malog odstupanja u svakom saros periodu, počinje novi ciklus pomračenja.