|
|
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|
|
NOBELOVA
NAGRADA obelove nagrade se dodeljuju
svake godine pojedincima ili organizacijama za izuzetne uspehe u oblasti
fizike, hemije, medicine i književnosti, kao i za doprinos razvoju čitave
društvene zajednice, za mir. Nagradu je svojim testamentom 1895. ustanovio
Alfred Nobel, švedski hemičar i industrijalac, pronalazač dinamita. Upotreba
dinamita kao oružja razočarala je Nobela, pa je to jedan od razloga zbog
čega je odlučio da svoje veliko bogatstvo zavešta naporima onih koji grade
bolji svet. Po pravilu nagrada se dodeljuje 10. decembra, na dan kada je
Nobel preminuo. Nagrada se sastoji od zlatne medalje sa likom Alfreda Nobela,
diplome i novčanog dela koji iznosi oko milion evra.
Do sada je ukupno 746 pojedinaca i 17 organizacija dobilo Nobelovu nagradu. Naravno, neki pojedinci i organizacije su dobili više od jedne Nobelove nagrade. Od tih 763 dobitnika, samo 33 su žene, a ostalo su muškarci (713). Prva žena koja je 1903. god. dobila nagradu bila je Marija Kiri (Marie Curie, rođena Sklodowska, 1867-1934) i to jednu četvrtinu. Marija Kiri je bila i prva žena koja je samostalno dobila Nobelovu nagradu 1911. god. kao i jedina žena koja je dobila nagradu više od jednog puta. Prvu nagradu je dobila za fiziku, a drugu za hemiju. Najmlađi dobitnik bio je Lorens Brag (Lawrence Bragg, 1890-1971), koji je 1915. nagradu podelio sa svojim ocem, Ser Vilijamom Henri Bragom (Ser William Henry Bragg, 1862-1942). Lorens je imao 25 godina kada je primio svoju polovinu nagrade. Najstariji dobitnik je Rejmond Davis Junior (Raymond Davis Jr, r. 1914.) koji je imao skoro 88 godina kada je dobio četvrtinu nagrade. Podelio ju je sa Masatoši Košibom (Masatoshi Koshiba, r. 1926.) koji je dobio drugu četvrtinu i sa Rikardom Điakonijem (Riccardo Giacconi, r. 1931.) koji je dobio polovinu nagrade. Jedina osoba koja je samostalno dobila 2 Nobelove nagrade bio je Linus Pauling, 1954. za hemiju, a 1962. za mir. Međunarodni Komitet Crvenog Krsta dobio je najviše nagrada - tri za mir, a njen osnivač, Henri Dunant (Henry Dunant, 1828-1910), zajedno sa Frederikom Pasijem (Frédéric Passy, 1822-1912), dobio je 1901. prvu Nobelovu nagradu za mir. Dva dobitnika odbila su nagradu. Žan Pol Sartr (Jean-Paul Sartre, 1905-1980), odbio je nagradu 1964. godine. - zato što je, inače, odbijao sve zvanične nagrade. Le Duk To (Le Duc Tho, 1910-1990) je 1973. odbio nagradu za mir koju je trebalo da primi zajedno sa Henrijem Kisindžerom (Henry A. Kissinger, r. 1923.) zbog njihovog rada na sklapanju Vijetnamskog mirovnog ugovora. Za razlog je naveo tadašnju situaciju u Vijetnamu. Četvorici dobitnika bilo je naređeno od strane njihovih vlasti da odbiju nagradu. Od te četvorice, trojici je zabranu dao Adolf Hitler. Bili su to Rihard Kun (Richard Kuhn, 1900-1967) za hemiju 1938, Adolf Butenand (Adolf Friedrich Johann Butenandt, 1903-1995) za hemiju 1939. i Gerhard Domagk (Gerhard Domagk, 1895-1964) za fiziolo-giju/medicinu 1939. Sva trojica su kasnije primila diplomu i medalju, ali ne i novčani deo nagrade. Boris Leonidovic Pasternak (1890-1960) je 1958. dobio i prihvatio nagradu za književnost, ali su ga kasnije vlasti njegove države, Sovjetskog Saveza, naterale da je odbije. Jozef Staljin, koji je umro kao diktator SSSR-a pet godina ranije, dvaput je bio nominovan za Nobelovu nagradu zbog svoje uloge u II svetskom ratu.
Što se fizike tiče, Nobelova nagrada je počela da se dodeljuje baš u vreme velikih i ključnih otkrića, koja će znatno promeniti naš pogled na svet. Jedno takvo otkriće bilo je otkriće X-zraka, za koje je zaslužan Vilhelm Rentgen (Wilhelm Conrad Röntgen, 1845-1923), koji je bio i prvi dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, 1901. Dve godine kasnije (1903), za rad na polju radioaktivnosti, Nobelovu nagradu podelili su Antoin Henri Bekerel (Antoine Henri Becquerel, 1852-1908), za otkriće, Marija Kiri (Marie Curie, rodena Sklodowska, 1867-1934) i Pjer Kiri (Pierre Curie, 1859-1906), za istraživanja prirode radioaktivnosti. Medu prvim dobitnicima nagrade za fiziku bili su i Hendrik A. Lorentz i Pieter Zeeman 1902., za uticaj magnetizma na fenomen radijacije. Amerikanci Roj Glober i Džon Hol i Nemac Teodor Henš dobitnici su Nobelove nagrade za fiziku za 2005. godinu. Hol i Henš nagrađeni su za doprinos u razvoju laserski precizne spektroskopije, uključujući i optičku frekvenciju, dok je Glober nagrađen za doprinos u kvantnoj teoriji optičke koherencije.
Autor:
Ivan Zorkić |
||||||
