buran

NLO - U POTRAZI ZA VANZEMALJCIMA

Autor teksta:
Prof. dr. Vladimir Ajdačić

PETI DEO:
PORUKE SA ZEMLJE

Da li se oglasiti i biti otkriven ili samo tragati za vanzemaljcima?"
Kako u "plastu" kosmičkih radio-talasa pronaći "iglu" - poruku vanzemaljaca
Daleki su putevi do zvezda

Pre nešto više od godinu dana u udarnoj nedeljnoj emisiji "Biseri" na TV "Braća Karić" priliku da "razgovara" sa "vanzemaljcima" i voditeljem emisije dobio je jedan smešan, drag čovečuljak, koji je pomoću štapa i kanapa "uspostavio vezu" sa stanovnicima neke daleke planete. Na polusrpskom poluengleskom šatrovačkom jeziku on se napričao sa njima do mile volje. Pitao ih je za zdravlje, posao, platu, o tome šta misle o nama Zemljanima. Svirao im je na frulici i pevao! Mnogo šta smo iz te emisije saznali o njegovim dalekim kosmičkim drugarima, ali i o sebi samima.

Pošto nam pomenuti gost "Bisera" nije rekao gde se nalaze njegovi sagovornici, da li u kakvom selu na Jupiteru ili na nekoj drugoj planeti, mi pre svega, moramo da mu čestitamo što je kao prvi Srbin i Zemljanin svojim "izumom" probio prostorno-vremensku barijeru i sa prijateljima-vanzemaljcima razgovarao kao da se oni nalaze neposredno iza kulisa beogradskog TV-studija. Zvuk je leteo tamo-amo mnogostruko brže od brzine svetlosti. Odgovori na pitanja su stizali u trenu, nehajući nimalo za zakone prirode koje je otkrio Ajnštajn. Bio je to "istorijski prenos", koji će možda neko u budćnosti pomenuti.

Sa gledišta savremene nauke ovako nešto je apsolutno nemoguće (priča za malu decu). Brzina svetlosti, a time i radio-talasa, je najveća moguća brzina na svetu. Ona u vakuumu iznosi 300.000 km/sec. Poredjenja radi, recimo da Zemlja oko Sunca putuje 10.000 puta sporije od svetlosti! Mada je brzina svetlosti prema našem ljudskom merilu fantastična, rastojanja nekih nebeskih tela u Svemiru od Zemlje su tako velika da svetlosti treba više miliona, pa čak i milijardi godina da ih prevali. Zato se konačnost brzine svetlosti javlja kao osnovno ograničenje za komuniciranje beskrajima kosmosa.

Poruka sa zemlje: ploča na sondi "Pionir-10" koja je napustila Sunčev sistem

Zvezde najbliže Zemlji
Rastojanje zvezda u svetlosnim godinama:

Alfa Kentauri A 4,3
Alfa Kentauri B 4,3
Epsilon Eridani 10,8
Tau Kita 12,2
70 Zmijonosca A 17,3
Eta Kasiopeja A 18,0
Sigma Zmaja 18,0
36 Zmijonosca A 18,2
36 Zmijonosca B 18,6
HR 7703 18,6
Delta Pauna 19,2
82 Eridana 20,9
Beta Hidre 21,3
HR 8832 21,4

U toku proteklih 40 godina činjeni su izuzetni napori na analizi radio-signala koji su iz svemira dospevali do Zemlje. Zahvaljujući tome ostvarena su velika naučna otkrića; pomenimo samo neutronske zvezde - pulsare i kvazare, ali vanzemaljci nisu pronadeni.

Paralelno sa osluškivanjem "šapata" iz svemira, put neba su upućivani signali sa Zemlje. Tako je, na primer, 1974. godine iz Aresiba (džinovski radioteleskop prečnika 306 metara) poslata poruka u pravcu jata M-13 u "Herkulu". Moraće da prodje još mnogo godina da nam neko na nju odgovori. Razume se, ako iko, ko je u stanju da to učini, tamo postoji.

Iz godine u godinu SETI program dobija sve veći zamah. Mnogi mu daju neogranicenu podršku, ali ima i zabrinutih naučnika. Tako Louton ukazuje na rizik od "oglašavanja". Poučeni ovozemaljskim iskustvom, mi moramo da mislimo da nam neko umesto "ruke", može pružiti "šapu" ili "kandžu". Čak ni to, po Dajsonu, ne bi trebalo da bude razlog "da kao noj zabijemo glavu u pesak" i da jednog dana ne postanemo članovi "kosmičkog kluba" naše galaksije!

Pretpostavimo da će se vremenom prevazići brojna postojeća tehnička i materijalna ograničenja, da će biti uspostavljene radio-veze sa dalekim svetovima i da će se na stolu naučnika naći poruke "vanzemaljaca" koje treba dešifrovati. Teško je zamisliti da naši "korespondenti" raspolažu istim mentalnim sklopom kao mi, da imaju ista čula, da su sklona sličnim avanturama. Recimo, da naši potencijalni prijatelji imaju sasvim drugačiju telesnu gradju - da nemaju vid, već da se poput slepih miševa oslanjaju na ultrazvuk.

Njihova slika sveta mora biti drugačija od naše. Ako su razlike velike, one nisu nepremostive, mada su teškoće mnogo veće nego što je ona s kojom bi se Srbin susreo pri dešifrovanju kineskog pisma ili obratno. Medjutim, ne zaboravimo da smo mi sa tom civilizacijom uspostavili kontakt! Pronašli smo jedni druge u kosmosu i sada šaljemo medjusobno "telegrame" u vidu radio-talasa. Sam taj čin svedoči da smo prošli jednim te istim putem - da smo se oslonili na logiku i prirodne zakone koji od iskona jednako vladaju svim delovima Svemira.

Najbolji primer za to je matematika. Neka od njenih znanja ugradena su u egipatske piramide, kineski zid, grčke i rimske hramove, gradjevine starih Inka i sve te tvorevine ljudskih ruku i uma opstaju vekovima i hiljadama godina koje se mogu meriti s vremenom koje je potrošeno da bi se protumačila pisma nekih od pomenutih naroda. Tako matematika, kao sveopšti jezik, može da posluži za komuniciranje inteligentnih bića svih vrsta, bilo da su ona obdarena "vidom ptica", "sluhom slepih miševa" ili "čulom pipanja krtica".

Slika iz hrama Sunca Starih Maja

Dugo putovanje
Letelica "Pionir-10", koja je napustila Suncev sistem, kreće se meduzvezdanim prostorom brzinom od 50.000 km/čas. Pretpostavimo da se kosmički brod sa ljudskom posadom uputi ka najbližoj zvezdi Alfa Kentauri i da se pritom putuje četiri puta većom brzinom od "Pionira-10", tj. da prevaljuje 200.000 km/čas. Njemu bi trebalo oko 23.200 godina da od Zemlje stigne do pomenute zvezde!

Ma koje inteligentno biće na visokom stepenu razvoja relativno brzo bi rastumačilo šta se krije iza sledećeg niza radio-impulsa: . ./ . . ../. . . .../. . . . ..../, kao i: . . ../.. . .../... . ..../.... . ...../ itd. Prvi niz signala ono bi svojom matematičkom notacijom predstavilo kao: 1=1/1+1=2/1+1+1=3/1+1+1+1=4/, a drugi niz poruka kao: 1+1=2/2+1=3/3+1=4/4+1=5 itd. Prelaskom na upotrebu brojeva, naročito prostih brojeva (1,2,3,5,7,11,13,... tj. brojeva koji su deljivi bez ostatka samo sami sobom), vremenom bi se uspostavio izvestan kod (šifra) koji bi razumele obe strane. Medjutim, mnogo godina bi prošlo dok bi se formirao zajednički "jezik" kojim bi se mogli prenositi bogatiji sadržaji, čak i vizeulne predstave ili one na principu Brajeve tehnike opipa.

Pre nego što "kosmičkom druženju" pridamo veći značaj, razmislimo malo o položaju čoveka na sopstvenoj planeti. Iako je ideja o kosmičkom bratstvu jako stara, ona je počela da se približava nekoj vrlo, vrlo maloj realnosti tek tokom poslednjih 60 godina.

Pre 1940. godine niko nije ni pomišljao da će meduplanetarna putovanja letelica biti moguća, a čovek se već 1969. spustio na Mesec. Otada se sve odvija vrtoglavom brzinom. Želeo bih da verujem da ta vrtoglavost kretanja, zbog čovekove urodjene prirode, neće izbaciti "voz iz šina". Po mom dubokom uverenju, čovek je najveći problem u ovom poduhvatu zvanom "komuniciranje sa razumnim bićima iz kosmosa", ili još dalje, "leta ka zvezdama".

Sve mi se čini da mi jedino možemo kao "ekspresni voz" da projurimo pored nekog drugog "voza" (sporijeg ili trenutno u zastoju), i da u magnovenju s putnicima iz tog voza izmenimo poglede o životu i Prirodi u kojoj se nalazimo. Više od toga bilo bi ravno "Bingo-dobitku" na kosmičkoj lutriji.

<< Nazad | vrh | Napred >>