NLO - U POTRAZI ZA VANZEMALJCIMA

Autor teksta: Prof. dr. Vladimir Ajdačić

ČETVRTI DEO:
OSLUŠKIVANJE "ŠAPATA" IZ KOSMOSA

• Hiljadama godina čovek je golim okom ili pomoću durbina i teleskopa posmatrao nebo
• Sada su se optičkim instrumentima pridružili moćni radio-teleskopi
• Iz svemirskog bezdana sa svih strana do Zemlje neprekidno pristiže radio-zračenje različitih talasnih dužina, u kojem čovek pokušava da otkrije "šapat" vanzemaljskih civilizacija.
  

Zahvaljujući Nikoli Tesli, čovek je oko 1900. godine počeo da emituje radio-talase u etar i više od 30 godina je verovao da to niko sem njega nije u stanju da čini. Medjutim, 1933. godine došlo je do velikog otkrića koje će se za kojih desetak godina pokazati sudbonosnim za astronomiju i kosmologiju. Te godine je Karl Janski, inženjer američkog "Bel telefona", na jednu ledinu izneo žicanu antenu u obliku velikog rama za sliku ne bi li ustanovio odakle potiču smetnje na radio-telefonskim vezama koje su održavane preko okeana.

Na svoje ogromno iznenadjenje, on je našao da radio-šumovi koji se indukuju u njegovoj anteni potiču od zvezda koje čine našu galaksiju - "Mlečni put", tj. da se naša galaksija  ponaša kao džinovska radio stanica.

Radjanje nove nauke
Upoznavši rezultate Janskog, američki radio-amater Grote Reber u dvorištu svoje kuće gradi prvu paraboličnu disk-antenu i sa njom kao drugi slušalac "galaktičkog radio-programa" ulazi u istoriju radioastronomije. Ta njegova antena izgledala je tako da su susedi mislili da mu ona služi za sakupljanje kišnice. Medjutim, zahvaljujući njoj do Reberovog osetljivog pojačivača radio-talasa slivali su se šumovi potekli od Sunca i više od 100 milijardi zvezda naše galaksije! Tako je rodjena radio astronomija, nova naučna disciplina koja će dobiti puni zamah tek po završetku Drugog svetskog rata. Ona će omogućiti čoveku pored uzimanje jednog od najvećih i najuzbudljivijih poduhvata u njegovoj dugoj istoriji - potragu za vanzemaljskim civilizacijama.

Radio-teleskop Parkes, Australija

Prvi podsticaj za ova istraživanja dali su G. Kokoni i P. Morison u svom članku u engleskom naučnom časopisu "Priroda" (Nature) 1959. godine. Oni su predložili radio-astronomima da obrate pažnju na radio-zračenje u blizini vodonikove linije od 21 centimetra, smatrajući da je vodonikovo zračenje najpogodnije za medusobno komuniciranje udaljenih civilizacije i da bi do tog zaključka prirodno došla i druga razumna bića iz Svemira.

Nezavisno od njih, mladi astronom Frenk Drejk (koji je sa Karlom Saganom izračunavao broj mogućih naprednih civilizacija u našoj galaksiji), član Nacionalne radio-astronomske opservatorije kod Grin Benka, SAD, pripremio je radio teleskop Tatel od 23 metra i u proleće 1960. godine, oko 200 časova snimao radio-zračenje u oblasti obližnjih zvezda Epsilon Eridani (udaljene od nas 10,7 svetlosnih godina) i Tau Ceti (11,9 sv. god.).

Bio je to početak rada na projektu OZMA, koji je dobio ime po princezi mitskog kraljevstva "OZ". U proteklih 40 i više godina oformljeno je mnogo sličnih, sve ambicioznijih projekata: SETI, NASA-SETI, SENTINEL i drugi, da bi danas preovladao SETI, koji je privukao veliku pažnju i naucnika i običnih ljudi. U prvo vreme radio-astronomi su morali da se dovijaju na razne načine da bi dobili nešto vremena za traganje za vanzemaljcima; bili su pastorčad "naučno utemeljene" radio-astronomije.

Vremenom situacija se promenila i bio-radio-astronomi su stekli svoje instrumente, radio-teleskope koji su isključivo namenjeni istraživanju postojanja vanzemaljske inteligencije. I prateća elektronska instrumencija, podržana moćnim računarima, bila je specijalno prilagodjena lovu na "nebesku lisicu", radio-izvor inteligentnih bića u kosmosu.

Sada već postoje brojni veliki radio-teleskopi sa analizatorima radio-zračenja koji mogu da razlože spektar radio-talasa na više miliona kanala sa vrlo finim razlučivanjem (boljim od 0,01 Hz po kanalu). Oni skeniraju nebo - prikupljaju ogroman broj informacija za različite zvezde, uglavnom za one koje se nalaze u našoj blizini.

Broj analiziranih zvezda već prevazilazi milion, ali se "princeza iz Oza" još niotkuda nije javila! Strpljenje učesnike SETI projekta ne izdaje, kao ni njihove vredne saradnike iz preko 220 zemalja širom sveta. Više od milion ljudi koji poseduju savremene kompjutere analizira spektre radio-zračenja snimljene moćnim radio teleskopom u Aresibu, Porto Riko. Oni sa radio astronomima komuniciraju preko Interneta. Lov na vanzemaljce iz dana u dan postaje sve žešci. Ne bi se iznenadili ako bi se neko od amatera oglasio s pobedonosnim: "Ulovio sam ih!"

Za razliku od radio-astronoma, kojima malo šta na nebeskom putu može da zasmeta, klasični astronomi koji se služe optičkim teleskopima su mnogo čime ograničeni na posmatranje obližnjih zvezda. Na njihovom "nišanu" su planete na kojima bi mogao da postoji život.

Izvanredan napredak koji je postignut u izgradnji velikih optičkih teleskopa i savršene metode spektroskopske analize svetlosnog zračenja omogućili su astronomima da otkriju više od 35 obližnjih zvezda koje kao svoje sužnje drže bar po jednu planetu. Za to dostignuće mogli bismo reći da predstavlja čudo nauke i tehnike. Do otkrića planeta oko drugih zvezda došlo je na osnovu dugotrajnih posmatranja malih promena u finoj strukturi spektra zračenja koje emituje izučavana zvezda.

U igri i "Habl
Mikroskopskom analizom pomaka spektralnih linija moguće je mnogo šta zaključiti. Tako je posle 11 godina istraživanja zvezde Epsilon Andromeda i njenog "vrdanja" ustanovljeno da ona raspolaže planetarnim sistemom od tri planete! Sada su ka toj zvezdi, koja je od nas udaljena 44 svetlosne godine (oko 400.000 milijardi kilometara), usmereni najsavršeniji ovozemaljski optički teleskopi, a njima je pridružen i "kralj" svih teleskopa - kosmički teleskop "Habl", sa svojim 2,4 metarskim sistemom ogledala.

Da li će ovaj senzacionalan nalaz neobičnog planetarnog sistema završiti samo kao podsticaj za nova traganja ili će pretraga pomenutih planeta kao potencijalnih izvora života doneti nešto novo i u radiozračenju iz tog područja, treba sačekati koju godinu da se sve činjenice kritički slože i razmotre.

Uistinu, divno bi bilo da nam u susedstvu žive vanzemaljci! Mogli bismo s njima razmenjivati radio-telegrame o svemu. Mada bi oni leteli po svemiru, putujući samo u jednom pravcu pune 44 godine da bi stigli do nas. I to brzinom svetlosti što je sa ovog poimanja nauke nemoguće! Mnogo više od bilo kakvog naučnog saznanja značio bi nam jedan jedini njihov telegram - znali bismo da nismo sami u Svemiru!
(Na slici desno vidi se kosmički teleskop "Hubl" snimljen kroz prozor kosmičkog broda. U pozadini se vidi Zemlja)

Radio-teleskop Aresibo

Svemirske "uši"
Širom sveta rasuto je na stotine radio-teleskopa koji osluškuju radio-zračenje iz dubina Svemira. Medju njima caruje radio-teleskop u Aresibu, Porto Riko, SAD (slika desno). Njegova prijemna antena, nalik na satelitsku TV antenu, ima prečnik 306 metara!

Postoje i baterije brojnih ali manjih teleskopa koji se usmeravaju ka jednom radio-izvoru. U planu je izgradnja džinovske baterije - "Kiklopa" - koja ce sadržati 1.000 radio-teleskopa od kojih će svaki imati disk-antenu prečnika 100 metara. Kada bude gotov, "Kiklop" će biti najveće "elektronsko uho" na svetu.

Sunce - radio izvor
I nama najbliža zvezda - Sunce, predstavlja izvor radio-zračenja. Naročito snažnu aktivnost Sunce ispoljava za vreme jedanaestogodišnjih ciklusa u kojima dolazi do porasta broja sunčevih pega i pojava džinovskih protuberanci - izboja velikih količina jonizovane materije u okolni prostor. Tokom Drugog svetskog rata jedna takva "poplava zračenja" zasenila je radarske ekrane Engleza i oni su pomislili da se radi o naletu više hiljada nemačkih aviona. U slučaju mira i odsustva sunčeve aktivnosti čovek bi ovakvu pojavu mogao da protumači kao masovni napad vanzemaljaca.

<< Nazad | vrh | Napred >>