|
|
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
NLO
- U POTRAZI ZA VANZEMALJCIMA
|
 Autor teksta: Prof. dr. Vladimir Ajdačić |
PRVI
DEO:
MISTERIJE NEBA NAD MAJKOM ZEMLJOM
"NEIDENTIFIKOVANI OBJEKTI
VIDJENI 110 KILOMETARA ZAPADNO OD VINKA, U TEKSASU... POSMATRANA DVA OBJEKTA
U OBLIKU TEPSIJE KAKO SE PENJU NA JUŽNOM NEBU... SREBRNE BOJE... NEPOZNATE
VELIČINE... IZDUVNI GASOVI FOSFORESCENTNI... KURS I VISINA LETA POSTOJANI,
LET BRZ. OBJEKTI PROŠLI ISPRED AVIONA, BILI NA VIDIKU 8-10 SEKUNDI. VREMENSKE
PRILIKE DOBRE, VIDLJIVOST 24 KM, VETAR 160, BRZINE 12 ČVOROVA.
PORUČNIK STEN HJUBER, MORNARICKA AVIJACIJA SAD, BROJ AVIONA V 9650."
 Bili su oduvek na zemlji: Erih fon Deniken |
Ovo je jedan od mnogih izveštaja iz "Plave knjige", nastale posle simpozijuma koji je održan decembra 1969. godine u Bostonu, SAD. Naučnici različitih struka razmatrali su tada 12.618 opažanja "letećih tanjira", ili kako oni radije kažu "neidentifikovanih letećih objekata" (NLO).
Dokaz iz Australije
 Obmana ili istina: amaterski snimak NLO |
Oni su saopštili da je ekipa australijske televizije istog dana prvi put u istoriji čovečanstva filmskom kamerom snimila "leteće tanjire"! Snimatelj i posada aviona tvrdili su da ih je oko 40 neidentifikovanih letelica pratilo i da je jedna od njih prišla sasvim blizu njihovom avionu. Stručnjaci sa obližnjeg aerodroma na svojim radarima, tako su novine pisale, opazili su brojne letelice za koje su kasnije naveli da to nisu mogli da budu avioni. Radarski odraz pokazao je da je jedan snimljeni NLO bio dug oko 100 metara, u mnogo čemu nalik onom posmatranom sa "Čoline kape".
I, tako, skoro oko svake nove godine, baš uoči dočeka, "proleti" neki NLO. A tek u novogodišnjoj noći! Tada se njima pridružuju i obični tanjiri, koji se razbijaju na mnogo komada, ostavljajući za sobom ubedljive tragove. A oni "neidentifikovani" - nikako da padnu i daju nekakav materijalni dokaz svog postojanja!
Kosmonauti i vanzemljaci
 Jurij Gagarin, prvi covek koji se vinuo u kosmos |
Pa, onda, u čemu je istina? Da li je sve to od previše vina i ludih noći? Sigurno da nije, jer se u te pojave kunu i mnogi trezvenjaci. I oni zbog svoje neukosti i razigrane mašte često vide "leteće tanjire", vozila "malih zelenih bića" koja, navodno, šaraju našim nebom kada im se prohte. Brojnost ovih "videnja" zahteva da ih ozbiljno razmotrimo.
Postoji više prirodnih pojava i letelica načinjenih čovekovom rukom kojima se mogu objasniti svetlosni fenomeni za koje neki smatraju da su izazvani "letećim tanjirima". To su, na primer, meteoriti koji uleću u Zemljinu atmosferu i sagorevaju u njoj, često se razbijajući u više komada. Zatim, loptaste munje, rojevi insekata, meteorološki i špijunski baloni, vojni mlazni avioni, delovi kosmičkih satelita i drugih objekata čovekove izrade, koji privučeni dejstvom Zemljine teže padaju sa svojih orbita, te svetlosna korona oko visokonaponskih dalekovoda... ukupno preko 70 različitih poznatih uzroka.
Medjutim, postoje i tako tvrdokorne pristalice postojanja "letećih tanjira" i njihovih vanzemljaskih "pilota" koje nikakva naučna argumentacija ne može da razuveri u njihovom verovanju. A ono je sasvim ljudsko i razumljivo. Naš vek je doneo velika dostignuća u fizici, astronomiji, astronautici... Čovek se vinuo u kosmos - i to je snažno podstaklo maštu ljudi i usmerilo njihove misli ka kosmičkim temama.
"Svemirski
kidnaperi"
Na drugoj strani, naučni i tehnički napredak čoveku na Zemlji nije doneo
sreću i spokojstvo. Mnogi ljudi strepe od zloupotrebe velikih otkrića
i s neba traže "pomoć". Njima su potrebna "mala zelena bića" i "leteći
tanjiri", i zato ih oni tako često "vide". A tu su i vešti koristoljupci,
poput Denikena i njemu sličnih, koji će lako pronaći "neoborive dokaze"
da su "vanzemaljci" od vajkada posećivali Zemlju i da su na njoj ostavili
nebrojeno svojih "tragova".
I filmska industrija iznašla je u ovim "posetama" izvor primamljivih zarada. Tako je preko noći stvorena je nova "nauka" - "ufologija" (UFO je engleska skraćenica za pojam "neidentifikovani leteći objekt"). Ona je ubrzo dobila svoje predvodnike, magove. Počela su da niču ufološka "naučna društva" na sve strane. Tako je, na primer, u Beogradu osnovano "Društvo za izučavanje čoveka i Svemira"! Njegov predsednik je bio Slobodan Petković, majstor zlatnih ruku, zaposlen na Katedri za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta.
Godinama je on uspešno radio na konstruisanju raznih fizickih aparata, medju kojima, čak, i Vilsonove maglene komore za posmatranje tragova naelektrisanih atomskih čestica! Medjutim, bio je prosto omadjijan parapsihologijom i "vanzemaljcima". Tvrdio je da se "vanzemaljci" šetaju po Beogradu i drugim gradovima, nalaze u masi ljudi. Bio je vrlo vešt u tumačenju senzacionalističkih vesti o svojim videnjima "vanzemaljaca" na Zemlji, njihovom spuštanju pomocu "letećih tanjira", kidnapovanju ljudi sa Zemlje i odvodjenju na daleke planete, o svojim komunikacijama sa "vanzemaljcima" i u mnogo čemu drugom. U potaji je, čak, konstruisao "leteći tanjir" koji, na žalost, nikada nije poleteo.
Muk ili šapatNa drugoj strani, najcrnji pesimisti odriču mogućnost postojanja inteligentnih bića bilo gde u Svemiru, osim na našoj planeti. Medjutim, naučnici strpljivo osluškuju "šapate" iz kosmosa, šalju signale ka njemu i spremaju automatske istraživačke letelice za medju zvezdana putovanja. Moćnim optičkim teleskopima oni tragaju za planetama sličnim Zemlji. Do sada je već više od 30 planetarnih sistema uvršteno u listu potencijalnih kandidata za staništa inteligentnih bića.
Od svojih brojnih sledbenika Slobodan Petkovic je dobijao "telegrame" iz kosmosa koje su oni, navodno, primili iz dalekih svetova. Ti telegrami su sadržali na desetine stranica teksta punih nula i jedinica - šifrovanih "poruka" koje su mogli da "dešifruju" samo članovi pomenutog društva! Neke od njih su dospele i do mene, do Instituta u Vinči, i časopisa "Galaksije", kao i do saveznih ministarstava za inostrane poslove i komunikacije. Ali, vrhunac svega predstavljala je tvrdnja maga-Petkovića da on, zahvaljujući svom "trećem oku" (velikoj bradavici na sred čela), u masi običnih ljudi prepoznaje "vanzemaljce" i da od toga nema jačeg dokaza o njihovom prisustvu na Zemlji!
Ova "epidemija" paranauke - "ufologije", protutnjala je i našom zemljom, ostavivši za sobom jedan trag: časopis "Treće oko", koji, poput Slobodana Petkovića, "vidi" ono što drugi ne vide.