APOLO 11
"Ovo je mali korak..."

Trenutak lansiranja rakete Apolo 11

POČETAK
Početkom šezdesetih godina tadašnji predsednik Sjedinjenih Država Džon Kenedi obraćajući se Kongresu najavio je smeo i ambiciozan plan da do kraja decenije Amerika na Mesec pošalje čoveka i zatim ga bezbedno vrati na Zemlju. U trenutku dok je držan ovaj govor, a to je bilo 25. maja 1961. Amerikanci su imali ukupno 15 minuta iskustva u astronautskim letovima. Ipak, osam godina kasnije, iz Svemirskog centra "Džon Kenedi", lansiran je kosmički brod Apolo 11 sa tri člana posade u misiji čiji je zadatak bio spuštanje na Mesec a zatim bezbedno vraćanje na Zemlju.

 

Bio je to jedan od onih dogadjaja koji sa novinskih stranica i TV emisija odlaze direktno u istoriju čitave civilizacije. Kraj misije označio je i kraj trke za Mesec, vrlo teške trke izmedju SSSR-a i SAD. Nakon ove misije istraživanje svemira polako je prešlo iz ruku političara u ruke naučnika.

 

MISIJA

Apolo 11 je na svoj put krenuo iz Svemirskog centra Kenedi (Florida) 16. jula 1969. u 13:32:00 po svetskom (Grinič) vremenu. U orbiti oko Zemlje proveo je 2 časa i 33 minuta nakon čega su ponovo uključeni motori kako bi brod dobio dodatno ubrzanje i savladao gravitaciju Zemlje za let ka Mesecu.

Mesto sletanja Mare Tranquillitatis (More Tišine) 0°4'5"N, 23°42'28"E

Nakon 75 sati i 50 minuta leta brod je ušao u eliptičnu orbitu oko Meseca pod nagibom od 1,25 stepeni u odnosu na ravan Mesečevog ekvatora. Orbita Apola je zatim "zaokružena" (vreme od poletanja: 80:12), kada je uključen pogonski motor servisnog modula. Za svaki krug oko Meseca Apolu je trebalo 2 sata. Za vreme obletanja površina Meseca je fotografski snimana radi prikupljanja detaljnih podataka o regionalnoj lunarnoj geologiji.

More Tišine je izabrano za sletanje prve zemaljske letelice zbog prostranog blagog i ravnog terena. To područje medjutim obiluje i malim kraterima i neposredno pre sletanja Armstrong je morao ručno da upravlja lunarnim modulom. Konačno modul se spustio nekih 6 km dalje od planiranog mesta, na oko 400 metara zapadno od kratera West i oko 20 km jug-jugozapadno od kratera Sabina D. To područje je prekriveno krhotinama stenja veličine od sitnih parčića do gotovo jednog metra.

Posle 100 sati i 14 minuta od početka misije astronauti Armstrong i Oldrin ulaze u lunarni modul "Orao" i proveravaju sve sisteme modula. Zatim (101:36) uključuju motor modula koji za narednih 29 sekundi rada "šalje" modul ka površini Meseca. Motor je u fazi sletanja uključen još jednom radi korekcije leta.

Konačno posle 102 sata 45 minuta i 40 sekundi od starta misije lunarni modul "Orao" dotiče površinu Meseca.

Otisak - prvi trag živog bića na Mesecu

NA MESECU

Odmah nakon sletanja Armstrong i Oldrin, kao meru predostrožnosti, pipremaju lunarni modul za uzletanje. Na zahtev astronauta planirani časovi spavanja su preskočeni i Armstrong i Oldrin počinju pripreme za izlazak iz modula.

Prvi kontakt

 

Prvi je izašao Armstrong. Njegov prvi korak usledio je tačno 109:24:19 od početka misije. On odmah prikuplja uzorke stenja za slučaj da misija bude ugrožena i da lunarni modul mora odmah da uzleti. Zatim iz modula izlazi i Oldrin. (Neke fotografije iz ovog dela misije Apolo 11možete videti ovde).

Na Mesecu je postavljen seizmometar i specijalno ogledalo za laserske zrake upućene sa Zemlje. Najzad, za nogu postolja modula Orla pričvršćena je izgravirana ploča u znak sećanja na ovaj važan dogadjaj. Šetnja astronauta je trajala nešto više od dva sata. Nakon toga oni odlaze u "Orao" na odmor. 

Na ploči piše: HERE MEN FROM THE PLANET EARTH FIRST SET FOOT UPON THE MOON JULY 1969 A.D.
WE CAME IN PEACE FOR ALL MANKIND

Ovu poruku su potpisali: predsednik SAD Ričard Nikson i članovi posade Apola 11: Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins.

POVRATAK
Povratak sa Meseca počeo je posle 21 časa i 36 minuta od sletanja (124:22 od početka misije). Usledilo je spajanje sa komandnim modulom i polazak ka Zemlji. Misija se okončala spuštanjem u Pacifik (13° 19'N i 169° 9'W) 24. jula u 16:50:35 a ukupno je trajala 195 sati 18 minuta i 35 sekundi.

Zatim je usledilo višegodišnje izučavanje donetih uzoraka Meseca, analizirani su rezultati misije itd. Astronauti su, zbog eventualne zaraženosti posle posete drugom svetu stavljeni u tronedeljni karantin da bi se nakon toga utvrdilo da su zdravi i u dobroj fizičkoj kondiciji. Ova mera, stavljanje astronauta u karantin nakon dolaska sa Meseca, je ukinuta nakon što je postalo jasno da je naš nebeski sused biološki mrtvo telo.

Danas tri mala kratera u neposrednoj blizini spuštanja prvih ljudi na Mesecu nose nazive po imenima članova posade Apola 11: Armstrong, Aldrin i Collins.

OSNOVNI PODACI O MISIJI Apolo 11 je lansiran iz Svemirskog centra Kenedi [Kennedy Space Center] sa lansirnog mesta 39A. Brod se nakon 102:45:40 h leta spustio na Mesec u More Tišine [Mare Tranquillitatis] na 0.67 N, 23.47 E. Kosmonauti su istražili oko 250 metara Mesečeve površine. Uzeto je i na Zemlju doneseno 21,7 kg uzoraka. Ukupno, posada je na Mesecu provela 21 h, 38 min i 21 sec. [od sletanja do uzletanja LM]  Misija je okončana spuštanjem komandnog modula u Pacifik na 13° 19'N i 169° 9'W  Cela misija je trajala 195:18:35

Posada: Armstrong, Aldrin i Collins