Let je bio istorijski. Prvi put je izbliza vidjen Merkur, dobijeni su brojni novi podaci o Veneri i prvi put je jedna letelica iskoristila privlačnu snagu neke planete (Venere) za ubrzanje na putu ka drugoj (Merkuru). Do Venere letelica je stigla 5. februara 1974. godine, zavirila je u njenu gustu atmosferu i načinila oko 4.000 fotografija planete. Utvrdila je da Venerin dan traje 243 zemaljska dana i da njeno magnetno polje čini svega 0,05 procenata magnatnog polja naše planete. Ultravioletni snimci su otkrili detalje u debelim slojevima oblaka i da svi oni rotiraju oko planete te je obidju za četiri zemaljska dana.

Nakon Venere Mariner se uputio ka Merkuru i 29. marta iste godine je proleteo  na svega 705 km iznad njega. Na zemlju su upućene prve detaljne fotografije Merkura i planetolozi su videli sparušenu i brojnim kraterima izrovanu površinu prve planete (računajući od Sunca). Zatim je Mariner napustio Merkur i otisnuo se ka Suncu, obišao ga i ponovo se vratio do Merkura. Usledilo je novo slikanje i uzimanje drugih podataka. Treći put je Mariner posetio Merkur 16. marta 1975. Osam dana kasnije misija Mariner 10 je okončana. Mariner još uvek kruži oko Sunca, ali je njegova veza sa zemljom prekinta. Verovatno su i njegovi instrumenti uništeni pod udarom solarnog zračenja. Misija je bila izuzetno uspešna. Mariner je na zemlju poslao preko 12.000 fotografija i obilje drugih podataka o Veneri i Merkuru. Podaci o Merkuru su još uvek glavni izvor podataka koje imamo o toj planeti

ROĐEN EDMOND HALEJ (EDMOND HALLEY, 1656 - 1742)

Engleski naučnik, drugi "kraljevski astronom" poznat po kometi dugog perioda koja danas nosi njegovo ime, po posmatranju i katalogiziranju zvezda južnog neba, po njegovom udelu u objavljivanju Njutnovog dela "Principia" i otkrivanju ravnomernog kretanja zvezda. Izvan astronomije Halejevi pronalasci su jednako impresivni. Začetnik je geofizike, izradio je mape varijacija u Zemljinom magnetnom polju i pronašao je magnetni karakter "aurore borealis". Pokazao je da se atmosferski pritisak smanjuje sa nadmorskom visinom, i proučavao je monsune i vetrove.

1673. Halley odlazi na Univerzitet Oksford gde je publikovao svoja najranija posmatranja, uključujući i posmatranje lunarne okultacije Marsa 1676. U to vreme postaje i asistent Džona Flemstida, prvog "kraljevskog astronoma " na posmatranjima pozicija zvezda iz Grinčke opservatorije. Halej nikada nije formalno završio studije u Oksfordu, umesto čega odlazi novembra 1767. na put ka ostrvu Sv. Helena u južnom Atlantiku gde izrađuje mapu zvezda južnog neba. Uprkos lošem vremenu, Halej na osnovu svojih posmatranja izrađuje katalog 341 zvezde južnog neba, posmatra tranzit Merkura i vrši meteorološka i hidrografska proučavanja. Po povratku u Englesku Halej objavljuje katalog južnih zvezda "Catalogus Stellarum Australum”. 1860. Halej finansira objavljivanje Njutnovog kapitelnog dela "Principia" pa čak i vrši korekturu knjigu. Od 1686. pa do 1693. Halej je editor poznate publikacije "Philosophical Transactions" koju izdaje Kraljevsko društvo (Royal Society).

Početkom 1690-tih godina počinje matematičko izračunavanje kometinih orbita, obraćajući posebnu paћnju na sjajne komete koje su se pojavile 1531, 1607. i 1682. Halej dolazi do zaključka da su ove tri komete kao i slični objekti koji su se pojavili 1305, 1380. i 1456. u stvari samo drugačiji prikaz iste komete, koja ima period od 76 godina. Halej je izračunao i predvideo povratak komete 1785. ali nije doživeo da vidi ostvarivanje svojih proračuna i pojavljivanje komete te godine. Kada se kometa zaista pojavila na Božić te godine, Halej postaje besmrtan. Kometa 1P/Halley od tada postaje najproučavanija od svih kometa.

Nakon još nekih naučnih putovanja između 1689. pa do 1701. Halej postaje profesor geometrije na Univerzitetu u Oksfordu, gde nastavlja svoj astronomski rad. Tokom 1710. zapaћa da je pozicija nekih zvezda različita od one u Ptolemejevom katalogu, i tada otkriva "pravilno kretanje" kod tri zvezde, Sirius, Procyon, i Arctus. Godine 1720. izdaje brošuru u kojoj zagovara ono što je sada poznato kao Olbersov paradoks tvrdeći da je svemir beskonačan. Te iste godine Halej nasleđuje Flemstida kao kraljevskog astronoma i na tom položaju će se zadržati sledećih 21 godinu. Za to vreme modernizuje Griničku opservatoriju.

ROĐEN KARL SEGAN (Carl Edward Sagan 1934-1996)

Karl Segan (Carl Edward Sagan) je rođen 9. novembra 1934. godine u Bruklinu (N.Y, U.S.). Otac mu je bio baštovan, a majka domaćica. Nakon srednje škole studira u Čikagu fiziku, matematiku, hemiju i biologiju. 1955. je diplomirao, 1956. magistrirao, a 1960. doktorirao astronomiju i astrofiziku. Jedno vreme predaje na Harvardu da bi zatim prešao na Kornelov univerzitet (1968) gde radi kao redovan profesor. Seganovo strasno zanimanje za planetarna istraživanja nije ostalo nezapaženo te dobija značajnu ulogu u Nasinim svemirskim poduhvatima. Njegovo ime vezano je za misije Mariner, Viking, Vojadžer i Galileo. Istražuje efekat staklene bašte na Veneri, uticaj Marsovih peščanih oluja na promenu godišnjih doba, atmosferu Titana itd.

Velik deo svog radnog veka Segan je posvetio izučavanjima nastanka života na Zemlji, ali i van nje te postaje jedan od najznačajnihih egzobiologa u svetu. Zajedno sa Drejkom, Šklovskim i drugim naučnicima vršio je intenzivna traganja za vanzemaljskim oblicima života. Kako i dolikuje velikom naučniku Segan je bio pobornik miroljibive koegzistencije te je organizovao kongres američkih i ruskih egzobiologa i astronoma 1972. godine, dakle u vreme kad su odnosi dve vojne sile bili u stanju hladnog rata. Misije Pionir i Vojadžer takođe predstavljaju i Seganovo delo. U ovim letelicama nalaze se poruke čovečanstva upućene nekim drugim civilizacijama izvan Sunčevog sistema. Seganovo ime je vezano i za SETI projekat.

Segan je objavio više od 700 radova za čega je dobio velik broj priznanja i počasnih zvanja na američkim koledžima. Nosilac je i Pulicerove nagrade, najznačajnijeg američkog priznanja za književnost. Međutim, široj javnosti Segan je poznat pre svega po svojim akcijama na popularizaciji nauke. Bio je odličan govornik i odličan pisac. Umeo je zanimljivim pričama i primerima da objasni i najteže naučne teorije. Možda i najpoznatija naučno-popularna knjiga koja je ikad napisana je njegovo veliko delo Kosmos, po kojoj je snimljena TV serija. Serija je prikazana u 60 zemalja, a gledalo ju je pola milijarde ljudi. Segan je tvorac i nekoliko naučno-fantastičnih romana. Poznat je njegov bestseler Kontakt po kome je snimljen i film.

Godine 1994. Segan je oboleo od raka koštane srži. Nakon transplatacije sledi privremeno poboljšanje i Segan nastavlja sa svojim radom. 20. decembra 1996. Karl Segan je umro. Mars Pathfinder, stanica koja je 1997. spuštena na Mars danas nosi naziv Dr Carl Sagan Memorial Station.

LETELICA VOJADŽER 1 PROLEĆE PORED SATURNA

Vojadžaer 1 je proleteo pored Saturna na udaljenosti od 124 200 km. Letelica je poslala na Zemlju snimke visoke rezolucije planete i njenih satelita Titana, Ree, Dione i Mimasa. Otkrivena je i komplikovana priroda Saturnovih prstena, a poslati su i podaci o Saturnovom magnetnom polju, pojasu radijacije i drugim fenomenima.

LETELICA MARINER 9 U ORBITI OKO MARSA

Mariner 9 je prva letelica koja je postavljena u orbitu oko druge planete.

LANSIRAN POLO 12.

Time je započeta druga misija sletanja na Mesec sa ljudskom posadom.

ROĐEN VILIJAM HERŠEL (WILLIAM HERSCHEL 1738 - 1822)

Engleski astronom i muzičar rođen u Nemačkoj. Počinje da se bavi astronomijom 1770. izrađujući svoje sopstvene teleskope i ogledala. Postao je slavan 1781. kada otkriva planetu Uran. Tokom 1787. otkriva dva Uranova satelita a 1789. otkriva i dva satelita Saturna. Posmatrao je i katalogizirao mnoge dvostruke zvezde, magline i zvezdana jata. Heršel je zapazio da je Mlečni put ravan disk zvezda do čega je došao nakon brojanja vidljivih zvezda u različitim pravcima.

Wilijam Heršel je rođen u Hanoveru, i tokom detinjstva je školovan kao muzičar. U Englesku odlazi u potrazi za srećom kao muzičar 1757. i 1766. postaje poznat orguljaš orkestra Oktagon. 1772. dovodi svoju sestru Karolin iz Nemačke da bi i ona izgradila u Engleskoj svoju muzičku karijeru. Do 1771. Wilijam Fredrik, kako je sebe nazvao, je načinio solidnu karijeru muzičara što mu je donelo i pristojne novčane prihode. Tokom 1773. njegovo interesovanje za astronomiju postaje sve veće i on započinje izradu teleskopa reflektora, kojim iz svoje kuće osmatra nebo. Ubrzo se pokazuje kao vrsni optičar i njegovi teleskopi uskoro postaju najbolji koji se u to vreme mogu kupiti u Londonu.

Heršel postiže međunarodnu slavu kada 1781. otkriva "kometu" za koju se ispostavlja da je prva nova planeta u Sunčevom sistemu, otkrivena u ljudskoj istoriji i nazvana Uran. Heršelovo otkriće Urana je bila čista slučajnost dok je svojim teleskopom od šest inča sistematski posmatrao nebo u potrazi za zvezdanim jatima, maglinama i binarnim zvezdama i pokušavao da razume njihovo postojanje na nebu. Do 1780. ova tehnika mu je pomogla da zaključi da je Mlečni put ravan disk.

Otkriće Urana iz temelja menja Heršelovu karijeru. Popularnost koju je stekao tim otkrićem dovodi do toga da postaje član Kraljevskog društva (Royal Society) sa novčanim prihodima i kraljevskim starateljstvom. Zbog svega ovoga potpuno se predaje astronomiji i zapostavlja muziku. Potraћnja za njegovim teleskopima se takođe vrtoglavo penje, tako da Heršhel zapošljava radnike koji izrađuju tubuse za njegove teleskope, dok je sam i dalje izrađivao optiku. Njegovi teleskopi se prodaju po ceni od tadašnjih 105 funti za 6 inčni reflektor pa do 3150 funti za veće instrumente namenjene većinom evropskim kraljevskim porodicama. Heršhelovo plodno razdoblje u oblasti astronomije je bilo tokom 1780-tih godina. Izrada Mesijeovog Kataloga (1784) je bila u toku i preko 2.000 objekata dubokog neba je već bilo poznato.

Heršhel je bio prvi naučnik koji je uočio da svemir nije nepromenljiv, već aktivan, i tada je već bilo jasno da se zvezdana jata formiraju usled gravitacije, da se zvezde dezintegrišu u magline od čega se zatim ponovo stvore nove zvezde. Heršhel uočava da svetlost koja se skuplja u ogledalima njegovih 18" i 48" teleskopa, putuje tako dugo kroz svemir da onaj koji posmatra tu svetlost zapravo gleda u prošlost. Tokom 1785. Herschel objavljuje tekstove o optičkim tehnologijama i prvodi ostatak ћivota u usavršavanju ovih tehnologija.

ROĐEN EDVIN HABL (EDWIN HUBBLE 1889 - 1953)

Američki astronom koji je dokazao da su spiralne "magline" u stvari galaksije koje se nalaze mnogo dalje od Mlečnog puta, postavlja shemu klasifikacija galaksija, i njihov "daljina-brzina" odnos koji omogućava po prvi put uočavanje veličine svemira. Hablov doprinos je zaista neizmeran. Mnogi tvrde da ono što je Kopernik uradio za Sunčev sistem, a Heršhel za galaksije, Habl je uradio za svemir. U toku tri godine (1914 - 1917) Habl radi kao asistent na opservatoriji Jerks (Yerkes) i nakon dve godine provedene u vojsci, Hubl se priključuje timu astronoma Mount Wilson opservatorije, gde ostaje do kraja svoje karijere. Uključen je u konstrukciju 200" Hejlovog (Hale) teleskopa na Palomar opservatoriji, koji je kasnije koristio u svojim istraživanjima od 1948. do 1953. Većinom svoje karijere Habl je koristio teleskope opservatorije na Maunt Vilsonu od 60" i 100" za proučavanje udaljenosti i prirode promenljivih zvezda Cefeida u Andromedinoj galaksiji (M31), zatim u M33 i NGC 6822.

Od 1925. pa do 1919. Habl objavljuje tri publikacije u kojima tvrdi da su ove magline u stvari galaksije koje se nalaze na udaljenostima mnogo većim od bilo kojeg objekta u Mlečnom putu. Godine 1932. otkriva prvo zvezdano jata izvan Mlečnog puta, u M31 galaksiji. Koristeći ranije radove Vesta Slajfera (Vesto Slipher), Habl meri spektralni crveni pomak 46 galaksija, povezujući njihove pomake sa odstupanjem ovih galaksija i koristeći rezultate za nalaženje brzina kojim se ovi objekti udaljuju. Upoređujući ove brzine sa udaljenjošću galaksija, 1919. objavljuje ono što se sada zove Hablov zakon: što se galaksija nalazi na većoj udaljenosti, brže i udaljava. Kada se ove dve veličine, brzina i udaljenost postave jedna naspram druge, rezultat je skoro perfektna linearna mera, gde je kosina Hablova konstanta, a njen recipročna vrednost Hablovo vreme, što je starost svemira od Velikog praska. Ova otkrića pružaju snažne dokaze da pravi svemir odgovara vrsti širećeg svemira koje su teoretski predvideli Albert Ajnštajn i Vilem de Siter.

Od 1929. pa do 1936. Habl objavljuje seriju naučnih radova koji dokazuju da za brzinu odstupanja do 40.000 km/sek, odnos brzina-udaljenost važi kao istinitost. Habl i njegov pomoćnik Milton Hamason takođe pronalaze 1925. sistematsku shemu klasificiranja galaksija (Hableova klasifikacija), obeležavajući ove objekte kao eliptične, normalne spiralne ili prugaste spiralne i dalje ih klasificirajući u podvrste. Habl je verovao da ova shema ukazuje da se evolucija galaksija kretala od eliptičnih ka spiralnim galaksijama, što je danas dokazano kao netačno. Habl tokom 1930-tih i 1940-tih proučava rasprostranjenost galaksija u svemiru. Njegovo brojanje galaksija je pokazalo da su one retke u zoni ravni diska Mlečnog puta, gde ih u stvari zaklanja gas i pašina samog Mlečnog puta.

Od 1935. do 1943. Habl proučava spiralne ruke Mlečnog puta i pruža prve snažne dokaze da one prate rotaciju cele galaksije. Habl je takođe prvi koji je podelio sjajne difuzne magline na emisione i reflektujuće, pružajući astrofizičko objašnjenje njihovog različitog spektra. Tri decenije nakon njegove smrti, prvi svemirski telekop nazivan je njemu u čast Hubble Space Teleskop.

NAČINJENA PRVA FOTOGRAFIJA METEORA

LANSIRAN MARINER 4

Mariner 4 je bio ukupno sedma letelica upućena ka Marsu ali prva koja je uspešno izvršila svoj zadatak. Zadatak joj je bio da proleti blizu Marsa, osmotri ga i pošalje svoja “zapažanja” na Zemlju. Nakon 7,5 meseci leta proletela je iznad površine Marsa na 9.846 km, načinila 22 TV snimka snimivši oko jedan posto njegovih krajolika i rešila veliku misteriju: na Marsu nije postojao ni jedan trag visko razvijene civilizacije o kojoj su astronomi toliko mastali krajem XIX pa i pocetkom XX veka.

Nosila je sem televizijske kamere jos šest naučnih instrumenata za izučavanje međuplanetarnog prostora, okolinu Marsa i njegovu atmosferu. Na snimcima površine planete videle su se ogromne crvene pustinje i krateri. Ali ni traga nije bilo od dugih kanala koje je kroz svoj teleskop video Persival Lovel. Nakon što je prošao pored Marsa Mariner 4 je zastao iza Sunca da bi ponovo stigao blizu Zemlje 1967. To su bili i zadnji dani letelice. Inženjeri su iskoristili poslednje zalihe energije letelice da bi je upotrebili za seriju telemetrijskih testova kako bi upotpunili svoja tehnoloska znanja za buduće letove. Sve operacije su obustavljene 20. decembra 1967.