Umro je engleski astronom i matematicar Tomas Heriot (Thomas Herriot 1560-1621.). Heriot je prvi astronom koji je teleskopom pogledao Mesec i to 1609. takođe u julu mesecu. Heriot je za nekoliko meseci pretekao u ovom posmatranju slavnog Galileja, što je inače malo poznat podatak.

SUPERNOVA CRAB MAGLINA PRVI PUT VIĐENA

UMRO SKJAPARELI

Đovani Skjapareli (Schiaparelli, Giovanni Virginio) koji se rodio 1835. umro je 4. jula 1910. Skjapareli je italijanski astronom koji je prvi uočio u Marsovom reljefu  prave linije sto će neke astronome dovesti do zaključka o postojanju inteligentnog života na toj planeti.

MARS PATHFINDER SLETEO NA MARS

'Pathhfinder' je prva Nasina Discovery misija tipa "brže, jeftinije, bolje", koja je dizajnirana prvenstveno kao demonstracija nove tehnologije. Pathfinder je lansiran 4-og. decembra i stigao je na Mars 4-og. jula 1997g.

Za spuštanje na površinu Marsa su korišćeni vazdušni jastuci. Letelica je dotakla površinu brzinom od 18 m/sek i odskočila je oko 15 metara u vazduh.. Nakon 15-ak odskakanja napokon se zaustavila otprilike jedan kilometar daleko od prvog kontakta sa površinom. Letelica je sletela u Ares Vallis region.

Dva dana kasnije, mali rover pod imenom "Sojourner" je sišao sa rampe na kamenitu površinu. Rover težak 10 kg. je nosio stereo kameru i alfa-proton X-zračni spektrometar za proučavanje sastava zemljišta i kamenja. Panoramski snimak je prikazao blago brdovit pejsaz prekriven sivim kamenjem raznih veličina i oblika.

Do 27-og septembra dokle je rover radio, prešao je oko 100 metara i izvršio 16 hemijskih analiza i načinio 550 snimaka. Letelica koja je preimenovana u "Sagan Memorial Station" u čast Carl Sagana, je poslala 2,3 gigabajta podataka uključujući i 16.500 snimaka 8.5 miliona merenja atmosferskog pritiska, temperature i vetra.

1436. rodio se veliki nemački astronom i matematičar Johann Muler, poznatiji po svom latiniziranom pseudonimu Regiomontanus. Regiomontanus je umro 6. jula 1476.

Umro je veliki holandski astronom, matematičar i fizičar Kristijan Hajgens (Christian Huyghsen 1629-1695), koji je između ostalog postavio talasnu teoriju svetlosti, otkrio pravu prirodu Saturnovih prstenova....

Darvin, Ser Džordž, drugi sin čuvenog Čarlsa Darvina, se rodio 9. jula 1845. (umro 7. decembra 1912.). Poznata je njegova teorija da je Mesec dete Zemlje, tj. da je Mesec nastao odvajanjem veće količine materijala od naše planete.

VOYAGER 2 PROLETEO PORED JUPITERA

Voyager 2 letelica je lansirana iz Cape Canaveral 20-og. avgusta 1977. jula 9-og. 1979. proleće pored Jupitera na razdaljini od 645.000 km i šalje snimke Jupiterove atmosfere i vulkanske aktivnosti na Jupiterovom satelitu Io.

Umro Sajmon Njukem (Simon Newcomb 1835.), američki astronom.

MARINER 4 PROLETEO PORED MARSA

Mariner 4 letelica je prva letelica koja je uspešno proletela pored Marsa i poslala nazad na Zemlju prve snimke kratera i površine Marsa. 

Rodio se italijanski astronom Đuzepe Pjaci (Piazzi, Giuseppe) koji je u istoriji astronomije upamćen po tome što je otkrio prvi asteroid (Ceres). Bilo je to 1. januara 1801. Pjaci je i umro u julu mesecu, 22. jula 1826.

KOMETA SHOEMAKER-LEVY 9 UDARILA U JUPITER

Kometu su otkrili 25-og marta 1993. Eugene i Carolyn Shoemaker i David Levy na fotografskoj ploči u Mount Palomar opservatoriji. Otkrivena kometa se prikazala na snimku neuobičajeno dugačka i dalje istraživanje je pokazalo da se kometa u stvari raspala na mnogo manjih delova. Analiza kretanja komete je dovela do zaključka da se komete nalazi u dvogodišnjoj orbiti oko Jupitera, u koju je bila uhvaćena najverovatnije još 1929. Na prolasku pored Jupitera jula 1992. na razdaljini od 21.000 km gravitacioni udar je uzdrmao kometin nukleus koji se raspao na najmanje 21 deo manji od jednog kilometra.

Izračunavanje je nagovestilo sudar ovih fragmenata sa planetom u toku nedelje dana od 16. do 22. jula. Fragmenti su nazvani alfabetski u redosledu po kome će udariti u Jupiter, dok su oni nastavili da se kreću u orbiti u kojoj su delovi postali razvučeni poput "niske bisera" gledani pomoću velikih zemaljskih teleskopa i Habl teleskopa. Pre jula 1994. su se vodile rasprave koliko i da li će udar komete imati bilo kakavog efekta na planetu. Intenzivni osmatrački programi su spremani širom sveta.

Udar se desio ispod same ivice diska tako da direktno nije bio vidljiv sa Zemlje, ali je bio vidljiv sa letelice Galileo koja je tada bila na putu ka Jupiteru. Planetina brza rotacija je donela mesto udara u vidno polje sa Zemlje nekih sat vremena nakon svakog udara dela komete.

Posmatrači su bili zaperpašćeni sa veličinom i žestinom udara delova komete. Kamere na Galileo letelici su zabeležile ulazak delova komete kao sjajne bljeskove, dok su infracrvena posmatranja sa Zemlje pokazala visoke stubove materijala izbačene visoko iznad planetinih oblaka nakon udara. Energija koja se razvila pri sudaru je bila je najvidljivija kao tamna tačka veličine Zemlje, koja se pojavljivala nakon svakog udara. U toku nedelje dana, fragmenti komete su napravili seriju crnih mesta udara na Jupiterovom pojasu oblaku na 44 stepeni južne latitude, sa udarima koji su dolazili u intervalima od sedam sati između udara. Ožiljci od udara su bili vidljivi nekoliko nedelja i zatim su se pojedinačno razložili i sjedinili u novi taman pojas na Jupiteru koji je bio vidljiv sledećih 18 meseci.

Sudar Shoemaker-Levy 9 je ponovo pokazao lomljivost kometinog nukleusa i razmere katastrofe kosmičkih sudara. Sugerisano je da se događaji kao ovaj sudar komete sa Jupiterom dešavaju jednom u svakih hiljadu godina.

NAPRAVLJENA PRVA FOTOGRAFIJA ZVEZDE (VEGA)

PRVO SPAJANJE LETELICA  APOLLO I SOYUZ

APOLLO 11 SPUSTIO SE NA MESECApolo 11

VIKING 1 SPUSTIO SE NA MARS

Viking 1 je lansiran "Titan-Centaur" buster raketom 9. septembra 1975. i ušao je u orbitu oko Marsa. 19. juna 1976. Za prvih mesec dana rada, orbiter je locirao i verifikovao sigurno mesto sletanja za lender, vozilo koje se i odvojilo od orbitera i sletelo na povšinu Marsa 20. jula. Lender vozilo vršilo je eksperimente u potrazi za tragovima života na Marsu. Svi eksperimenti izvršeni su sa uspehom, ali nikakve indicije o životu na Marsu nisu nađene. Neki naučnici i danas krive i tvrde da su loše dizajnirani instrumenti krivi za neuspeh. Meteorološki instrumenti su regularno slali izveštaje o vremenskim i površinskim promenama. Orbiter je nosio sa sobom dve "vidicon" kamere, dok je lender nosio na sebi dve "facsimile" kamere. Viking 1 i 2 (koji je kasnije lansiran) izradili su mapu cele površine Marsa u rezoluciji od 150-300m. a selektovane delove površine i rezolucijom od 8m.

Sveukupno su poslali nazad na Zemlju 55.000 snimaka u šta su uključene i fotorafije visoke rezolucije Marsovih satelita Phobosa i Deimosa.

Fridrih Besel (Bessel, Friedrich Wilhelm) se rodio 22. jula 1784. Besel je nemački astronom koji je izmerio pozicuje oko 50.000 zvezda čime je omogućio određivanje prvih preciznih međuzvezdanih razdaljina. Besel je živeo do 1846. godine.