ĐUZEPE PJACI (GIUSEPPE PIAZZI) OTKRIVA ASTEROID CERES

U vreme kada je otkrio asteroid 1 Ceres, Pjaci, italijanski astronom i sveštenik, bio je direktor opservatorije u Palermu.

Piaci je pretraživao nebo po katalogu zodijačkih zvezda Nikolasa Lakaja (Nicolas Lacaille, 1713-1762) kada je naišao na "zvezdu" koje nije bilo u katalogu i koja se pomerila u toku nekoliko noći.

Piaci je želeo da nazove objekat Ceres Ferdinandea, (Ceres je boginja plodnosti, dok je Ferdinand bio italijanski kralj), ali je samo prvo ime, Ceres, prihvaćeno od drugih astronoma. Ceres je otkriven neposredno pre početka rada “Nebeske policije”, grupe poznatih astronoma u potrazi za planetom između orbita Marsa i Jupitera a koju je predviđao "Bodeov zakon".

Iako je bolest sprečila Pjacia da dalje proučava objekat, njegova zapažanja su omogućila da se objekat ponovo pronađe kasnije te godine. Međutim, ubrzo se ispostavilo da je Ceres suviše mali objekat za planetu za kojom je inače Nebeska policija tragala.

Ceres je najveći asteroid prečnika od oko 933 km sa rotacijom od oko 9 časova i nalazi se na prosečnoj heliocentričnoj udaljenosti od 2,77 astronomske jedinice. Površina Ceresa je uglavnom ravna

GALILEO GALILEI OTKRIVA JUPITEROVE MESECE IO, EVROPA I KALISTO

PRVI RADARSKI KONTAKT SA MESECOM (RADARSKA JEDINICA AMERIČKE VOJSKE)

VILIJAM HERŠEL (WILLIAM HERSCHEL) OTKRIVA URANOVE MESECE TITANIA I OBERON

GALILEO GALILEI OTKRIVA JUPITEROV MESEC GANIMED

VOJADŽER 2 PROLEĆE PORED URANA

U POŽARU NA LANSIRNOJ RAMPI GINE POSADA LETELICE APOLO 1

Apolo 1 je trebalo da načini prvi test orbitalni let komandnog modula. U požaru koji je zahvatio taj modul na lansirnoj rampi u toku testiranja na Zemlji, poginuli su astronauti Rodžer Čafi (Roger Chaffee, r. 1935.), Virdžil Grisom (Virgil Grissom, r. 1926.) i Edvard Vajt (Edward White, r. 1935.).

Nesreća je rezultirala nizom promena u dizajnu i Apollo 4, 5 i 6 su bile misije bez ljudske posade koje su testirale raketu Saturn.

ROĐEN JOHAN HEVEL (JOHANNES HEVELIUS 1611 - 1687)

Nemački astronom i graditelj instrumenata rođen u Dancigu (danasnji Gdansk u Poljskoj). Tokom 1641. gradi u Dancigu tada vodeću opservatoriju na svetu, zvanu Šternenburg, koja je uništena u požaru 1679. Njegova supruga Elizabet (Elizabeth Margarethe Hevelius, 1646/7 - 1693) pomaže mu u njegovom astronomskom radu i takođe uređuje i izdaje nakon smrti Johannesa njegov najveći i najznačajniji rad 'Prodromus astronomiae" 1690.

Hevelius je bio prvi astronom koji je opisao svetle tačke, fakule u Sunčevoj fotosferi i povezao ih sa formiranjem tamnih pega na površini Sunca. Takođe je prvi izračunao period Sunčeve rotacije. 1644. prvi je uočio faze Merkura koje je ranije predvideo Kopernik. Hevelius je otkrio četiri komete, koje je nazvao "pseudo-planetae", predviđajući da se ovi objekti kreću oko Sunca u paraboličnim orbitama.

"Selenographia" je bio prvi detaljan atlas Meseca koji je Hevelius izradio, i opisujući u njemu kako se detalji na Mesecu menjaju sa mesečevim fazama. Prvi je upotrebio reč "mare" opisujući njome mesečeve tamne delove. Izračunao je visinu lunarnih planina sa mnogo većom preciznošću od Galileja. Njegov katalog od 1564 zvezda i prateći zvezdani atlas "Uranographia" je rezultat mnogih godina osmatranja golim okom i instrumentima sličnim onima koje je koristio Tycho Brahe. Johannes Hevelius je bio zadnji veliki astronom koji nije koristio teleskop.

EKSPLOZIJA ŠATLA ČELENDŽER (CHALLENGER) U KOJOJ JE POGINULA CELA POSADA

LANSIRAN EKSPLORER 1, PRVA AMERIČKA ORBITIRAJUĆA LETELICA

Explorer 1 je letelica koja je otkrila pojas radijacije oko Zemlje.