DOGODILO SE U...


JAUNARU

FEBRUARU

MARTU

APRILU

MAJU

JUNU

JULU

AVGUSTU

SEPTEMBRU

OKTOBRU

NOVEMBRU

DECEMBRU

 
DECEMBAR

 

2. decembar 1971.

MARS 3 - PRVA LETELICA KOJA JE SLETELA NA POVRŠINU MARSA
1974.

PIONIR 11 PROLEĆE PORED JUPITERA
 
3. decembar 1973.

PIONEER 10 PROLECE PORED JUPITERA

7. decembar 1995.

GALILEO LETELICA STIŽE DO JUPITERA

12. decembar 1946.

UMRO MILUTIN MILANKOVIĆ

14. decembar 1546.

ROĐEN TIHO BRAHE (1546 - 1601)

Danski astronom koji je koristio pre-teleskopske instrumente sopstvenog dizajna za merenje pozicija planeta i zvezda sa velikom tačnošću, a koje je kasnije koristio njegov asistent Johan Kepler za svoja tri osnovna zakona kretanja planeta. Tihho je rođen u poznatoj i dobrostojećoj familiji. Njegov otac Oto je bio guverner Helsingborga u Danskoj koji se sada nalazi u Švedskoj. Tiha je odhranio njegov ujak Jorgen. Kao trinaestogodišnji dečak bio je impresionaran astronomima koji su tačno izračunali i predvideli pomračenje Sunca 21. avgusta 1570.

Između 1559-1570 Tiho je pohađao univerzitete u Kopenhagenu, Lajpcigu, Vitenbergu, Rostoku i Baselu studirajući prava, ali je sačuvao strast ka astronomiji. 1566. Tiho je prilikom duela sa jednim od studenata izgubio vrh nosa i nakon toga je do kraja života nosio metalnu protezu na nosu. Tokom ovog perioda, njegovi učitelji mu pomažu pri izradi astronomskih globusa i drugih jednostavnih istrumenata a koji će biti preteča komplikovanijih instumenata koje će Tiho koristiti kasnije u svom radu. Takođe, Tiho čita sve astronomske knjige do kojih bi došao, a Ptolomejev "Almagest" ostavlja na njega najsnažniji utisak.

Avgusta 1563. Tiho promatra konjunkciju Jupitera i Saturna, i zapaža da su Kopernikove tablature promasile ovaj događaj za nekoliko dana. Tada odlučuje da posveti ostatak života poboljšanju tačnosti pozicija planeta i zvezda i za to gradi privatnu opservatoriju u gradu Skane, 1571. Sledeće godine, Tiho otkriva supernovu u sazvezđu Kasiopeia, i njegov izveštaj "De Stella Nova" (1573) ga čini poznatim. Danski kralj Frederik II mu 1576. daje ostrvo Hven u Baltičkom moru, gde Tiho gradi dve opservatorije, "Uraniborg" i "Stjerneborg" u kojima 20 godina vrši veoma tačna osmatranja sa instrumentima kao što je na primer "kvadrant" od 2 metara. Ove instrumente je opisao u dve knjige "Astronomiae instauratae mechanica" (1598) i "Astronomiae instauratae progymnasmata" (1602). Astronomi pre Tiha su posmatrali planete većinom u opozicijama i kvadraturama, i njihovi proračuni tačaka u orbitama planeta su bili tačni samo do 15', dok su Tihovi proračuni mnogih drugih tačaka u orbitama bili tačni i do 30".

Tiho je bio prvi astronom koji je uzeo u obzir atmosfersku refrakciju pri izračunavanju i korekcijama pozicija planeta i zvezda. Bio je takođe prvi koji je izvršio naučno proučavanje pozicije, magnitude, boje i orijentacije Velike Komete iz 1577. Njegovi proračuni su ga doveli do zaključka da komete moraju imati ovalne orbite koje se protežu daleko iza Meseca, što je bila revolucionarna ideja u tom vremenu. Tiho je pažljivo izračunao i prividno kretanje Sunca što mu je omogućilo da izračuna tačnu dužinu godine pri čemu je načinio gresku od samo jedne sekunde. Ovo je uticalo da se 1582. iz julianskog kalendara izbaci 10 dana, nakon što je prikazano da Julianska godina traje za toliko duže od "prave" godine. Tiho je takođe izradio katalog od 777 zvezda.

Tiho nije sledio Kopernikanizam, već je kreirao "Tihonian sistem" sa planetama koje se kreću u orbitama oko Sunca, dok se Sunce i Mesec kreću oko fiksirane Zemlje. Ovaj model je bio opšte prihvaćen od strane mnogih astronoma sve do sredine 17-og veka. Njegova osmatranja i dokazivanje da se komete kreću među planetama, su srušila Aristotelov model po kome su planete okružene čvrstim kristalnim sferama, kroz koje se tela kao komete ne bi mogla kretati. Tiho je svoj život završio kao carski matematičar kod imperatora Rudolfa II u Pragu, gde mu je Kepler bio asistant.

14. decembar 1962.

MARINER 2 PRVA LETELICA KOJA JE PROLETELA PORED JEDNE PLANETE (VENERE)

15. decembar 1970.

VENERA 7 PRVA LETELICA KOJA SE SPUSTILA NA VENERU

21. decembar 1968.

LANSIRAN APOLO 8, PRVA LETELICA SA LJUDSKOM POSADOM KOJA JE NAPUSTILA ZEMLJINU GRAVITACIJU

23. decembar 1672.

ROĐEN ISAK NJUTN (ISAAC NJUTN 1642 - 1727)

Engleski fizičar i matematičar. Većinu svojih teorija je načinio još u ranim dvadestim godinama svoga života. Napravio je prvi reflektor teleskop, a u cilju izbegavanja aberacije koja se pojavljuje u teleskopima sa lećem. U 1684. na nagovor Edmonda Haleja počinje rad na svome najpozantijem delu "Principia", u kome objavljuje svoj zakon gravitacije i to kako gravitacija objašnjava Keplerov zakon.  U "Optics" objašnjava svoje teorije o svetlosti i kako je bela svetlost sačinjena od boja spektra.

Rođen je prevremeno u mestu Woolsthorpe, tri meseca nakon smrti svog oca i ostavši na nezi kod svoje bake. Majka mu se ponovo udala za čoveka koga je Isak mrzeo. Možda je zbog toga Njutn celog života imao osećaj nesigurnosti i bio abnormalnu osetljiv na kritike svog naučnog rada. Sa smrću očuha, Isakova majka je želela da on nastavi život kao farmer i održava porodično imanje, što je Isak odbio pripremajući se za univerzitet. U 1661. započinje studije na Triniti koledžu.

Završio je studije u 1665. uporedo završavajući i neke od svojih prvih radova. Univerzitet se ubrzo zatvorio usled pojave kuge i Isak se vraća u rodno mesto gde nastavlja matematičke radove i radove na optičkoj teoriji prirode boja. U to vreme, Isak je uočio da je svaka planeta zadržana u svojoj orbiti usled sile koja dolazi od Sunca, ali ništa od ovoga nije javno objavio.

U 1671. pravi svoj prvi reflektor teleskop. U to vreme svi teleskopi su bili refraktori koji formiraju sliku kroz uveličavajuće staklo, a ne pomoću ogledala. Da bi se izbegla hromatska aberacija i dobila jasna slika posmatranog objekta, sočivo mora da ima jako veliku fokalnu dužinu, što je telekope činilo veoma dugačkim i nezgrapnim. Njutnova teorija da je belo svetlo mešavina svetlosti svih boja, ga je ubedila (pogrešno) da refraktori ne mogu biti oslobođeni ovog defekta. Prvi reflektor teleskop koji je načinio je izazvao mnogo pažnje i ne samo da je bio oslobođen aberacije, već je bio i mnogo kraći nego bilo koji refraktor.

Jedan reflektor je poslat Kraljevskom društvu u London na zahtev samog tog društva. Nakon toga i sam Njutn postaje član Kraljevskog društva. Njutn zatim objavljuje svoju teoriju svetlosti i boja. Ovaj rad je bio žestoko kritikovan, što ga je veoma razgnevilo, ali je i pored toga 1675. objavio još dve publikacije na istu temu. Prva je bila o bojama viđenim kroz veoma tanak sloj ulja i drugih materijala dok je druga publikacija bila o njegovoj teoriji da se svetlost sastoji od veoma malih čestica, korpuskula. Obe publikacije su ponovo dovele do velikih kontroverzi nakon kojih se Njutn povukao u Kembridž i prestao sa objavljivanjem svojih dela i teorija.

Tokom 1679. Njutn započinje prepisku sa sekretarom Kraljevskog društva, Robertom Hukom, koji je bio jedan od najžešćih kritičara Njutnovih teorija. Prepiska je navela Njutna da preispita svoje teorije o kretanju planeta, ali opet nije ništa javno objavio. Tek 1684. na inicijativu Haleja, Njutn je pristao da objavi svoj rad. Na nagovor Haleja Njutn je napisao i sovoje kapitalno delo koje je prvobitno nazvao "de Motu". Sam Halej je bio oduševljen tim radom i u Kraljevskom društvu je prevagnulo njegovo uveravanje da bi delo trebalo štampati, ne kao običnu publikaciju, već kao celu knjigu, a i Njutna je uspeo da nagovori da proširi svoj rad. Ipak, postojali su određeni problemi. Kao prvo Kraljevsko društvo nije imala novca za štampanje knjige, pa je Halej sam platio za manuskript i štampanje. Sa druge strane, Huk se usprotivio objavljivanju knjige tvrdeći da je Njutn ukrao njegove rezultate. Njutn je bio van sebe od besa i ponovo je prešao kroz ceo tekst, ovaj put precrtavajući i izbacujući svaki deo u kome je spomenuo Huka i njihovu prepisku. Takođe je odbio da završi knjigu.

Haleju je trebala sva diplomatija da smiri situaciju i napokon jula 1687. izlazi "Philosophiae naturalis principia mathematica" (Matematički principi prirodne filozofije) ili knjiga poznatija pod kraćim imenom "Principia". "Principia" je jedno od najvažnijih naučnih radova svih vremena. Ne samo da je knjiga rešila sva pitanja i probleme tradicionalne astronomije, već je i otvorila i stimulisala nova bezgranična istrazivanja. Njutn je nakon svega bio premoren i doživeo je nervni slom. Odložio je izdavanje drugog rada "Optics" i odbio ponuđeno mesto predsednika Kraljevskog društva sve dok Huk nije preminuo. Od tada nije više radio velike naučne radove. Provodio je vreme istraživajući hronologiju Biblije, i baveći se alhemijom. U 1705. počastvovan je viteštvom u znak priznanja za njegov izvanredan rad.

Njutn je preminuo 20. marta 1727. kao jedan od najvećih naučnika. Sahranjen je uz najveće državne počasti.    

27. decembar 1571.

ROĐEN JOHAN KEPLER (JOHANNES KEPLER, 1571 - 1630) nemački astronom i matematičar, upamćen po tri zakona kretanja planeta.

Kepler 1600. godine postaje asistent Tiho Braheau koji umire sledeće godine. Kepler je zatim započeo posao kompletiranja tabli predviđenih pozicija planeta koje je započeo Brahe. Iz Braheovih tačnih posmatranja, Kepler je zaključio da se Mars kreće po eliptičnoj orbiti i zatim 1609. objavio prvi zakon kretanja planeta (I Keplerov zakon). Spekulacije o magnetizmu su ga dovele do drugog zakona, a želja da poravna nebesku i muzičku harmoniju do trećeg zakona, objavljenog 1619. Godine 1627. je objavljena knjiga "Rudolphine Tables" koja je bazirana na Tihovim osmatranjima i Keplerovim zakonima kretanja planeta i koja sadrzi najtacnije planetarne tablature sve do 18-og. veka. Kepler je takođe proučavao supernovu iz 1604. godine (Keplerova zvezda), i pružio je važne priloge o optici i teoriji teleskopa.

Johannes Kepler ili po njegovom pravom imenu Johann von Kappel je rođen u blizini Štutgarta. Otac mu je ubijen u Holandiji kada je Johannes imao samo pet godina. 1587. započinje studije na Tibingen univerzitetu gde ubrzo pokazuje svoj talenat za matematiku iako je studirao Protestantsku teologiju. Nakon završetka studija postaje učitelj matematike u Luterantskoj školi u Gracu. Mada nije imao lepo mišljenje o astrologiji koju je nazivao "mala luda ćerka astronomije", Kepler je prateći trenutni modni trend proroka, pružio astrološka predviđanja o vremenu, pobuni seljaka i Turskoj invaziji, od kojih su se sva obistinila. Izrada horoskopa je kasnije Kepleru donela pristojnu zaradu sa kojom je mogao da finansira svoj astronomski rad. U Tibingenu, Kepler biva pod uticajem profesora astronomije Mišela Mestlina (Michael Mastlin) koji je bio odlično upućen u Kopernikovu "Heliocentričnu teoriju". Kepler je potom otpušten zbog prihatanja Kopernikove ideje da Zemlja i ostale planete kruže oko Sunca. Iako je čak dva puta izbačen iz Luteranske Crkve, Kepler je doživotno verovao u božanski plan za kosmos. 1596. izdaje "Mysterium cosmographicum" (Misterije kosmosa), što mu donosi reputaciju briljantnog matematičara.

Religiozno uzdizanje u centralnoj Evropi ga primorava da napusti Grac te odlazi u posetu Tiho Braheu. Uočava preciznost Braheovih posmatranja i da bi njihova matematička analiza mogla unaprediti planetarnu teoriju. Tiho nije verovao u Kopernikovu teoriju, ali je bio toliko impresioniran Keplerovim mogućnostima da ga poziva da mu bude asistent. Kepler je ponudu prihvatio i kada je Tiho umro sledeće godine, nasleđuje ga na položaju carskog matematičara. 1604. pojavila se supernova u sazvežđu Zmijonosca i Kepler opisuje njene astronomske i astrološke aspekte u delu "De stella nova". Opisi su bili njegova dužnost kao carskog matematičara i astrološke interpretacije ovog astronomskog fenomena je morao prikazati caru Rudolfu II.

U ovo vreme Kepler nastavlja sa analizama Tihoovih posmatranja Marsa i zaključuje da  se Tihoove precizne informacije ne uklapaju ni u originalnu Kopernikovu teoriju niti u Tihoovu planetarnu shemu. Nakon nekoliko godina proračunavanja, Kepler 1609. zaključuje da Mars kruži oko Sunca ne po perfektnom krugu već po ekliptičnoj putanji. Ovo je bio pronalazak koji se iz temelja kosio sa tradicijom koja datira još iz stare Grčke da planete kruže perfektno cirkularnim putanjama i nepromenjenim brzinama što je Kepler takođe dokazao kao netačno. Orbitalna brzina Marsa je najveća kada je u perihelu, kada je najbliži Suncu i najmanja kada je u afelu, najdalje od Sunca. Nakon proračuna da se ostale planete kreću kružnim orbitama oko Sunca, formulisao je ono što je sada poznato kao Keplerov prvi zakon kretanja planeta.

Drugi zakon kretanja planeta, da duž koja spaja Sunce sa planetom (radijus-vektor) opisuje u jednakim vremenima jednake površine, je doneo na osnovu spekulacije o magnetnoj sili Sunca koja pokreće planete kružno dok Sunce rotira. Iako je ovo pogrešno, navelo je Keplera da formuliše jednačinu orbitalne brzine koja je bila tačna samo u perihelu i afelu a što je prethodilo njegovom drugom zakonu. Ova dva zakona je objavio 1609. u "Astronomia nova".

Sa idejom božanske harmonije svemira na umu, uspeo je da postavi različite orbitalne brzine u afelu i perihelu na muzičku skalu u cilju postizanja "celestialne harmonije", i dobio je ono za šta je smatrao da je primer božijeg zakona, da je odnos između distance planete od Sunca i vremena za koje planeta kompletira jedan krug oko Sunca. Prvo objavljen u "Harmonices mundi" 1619. Keplerov treći zakon kaže da se kvadrati vremena obilaženja planeta oko Sunca odnose kao kubovi njihovih srednjih daljina od Sunca. Sedam delova "Epitome astronomiae Copernicanae" je Keplerov najduži i najuticajniji rad objavljen 1621. Ponovo objavljeno 1635. delo je jedno od svega nekoliko sistematskih objašnjavanja Kopernikove teorije i takođe sadrži detaljno objašnjenje Keplerovih zakona, kao i teorije kretanja Meseca.

Njegovo delo "Rudolphine tables" iz 1627. sadrži prve naučne detalje planetarnih pozicija i koristilo se sve do 18-og veka. Kepler je takođe napisao dva važna dela iz oblasti optike "Astronomia pars optica" (1604.) koje se bavi pitanjima tehnike za analizu optičkog sistema praćenjem zraka. Drugo delo iz 1611. "Dioptrice" je komentar na Galileov "Siderius nuncius" u kome Kepler predstavlja svoj sopstveni dizajn teleskopa (koji se sada zove "Keplerov teleskop" i koji se još uvek koristi pri izradi nekih dvogleda. Njegovi komentari na Galilejeva posmatranja Jupiterovih meseca, su navela Keplera da prvi put upotrebi izraz "satelit" 1610. kada je opisivao ova tela. Kepler je takođe napisao jednu od prvih naučno-fantasticnih priča "Somnium" u kojoj se opisuje zamišljeni put na Mesec.

Kepler je celog života bio veoma slabog zdravlja. Kada mu je majka bila na suđenju za vračanje, optužena da je veštica, Kepler joj je pomogao braneći je i zbog nje i zbog sebe, jer bi njena osuda imala negativan uticaj na njegovu karijeru. Umro je u Regensburgu kao siromah.

28. decembar 1882.

ROĐEN ARTUR EDINGTON (ARTHUR EDDINGTON 1881-1944) engleski astrofizičar poznat po svojoj potpori Ajnštajnovoj teoriji relativnosti i po otkrivanju odnosa mase i luminoznosti.

Godine 1905. sa Griničke opservatorije fotografski posmatra asteroid Eros te precizno izračuna solarnu paralaksu. Koristio je statističke metode za otkrivanje distribucije zvezda u Mlečnom Putu i njihovo kretanje. U 1913. postaje profesor astronomije na Univerzitetu u Kembridžu. Edington ubrzo postaje zainteresiran za Ajnštajnovu teoriju relativnosti i negov proračun da svetlosni zraci mogu biti iskrivljeni u gravitacionim poljem. Za totalno pomračenje Sunca 1919. Eddington organizuje ekspediciju na Afričko ostrvo Principe, gde posmatra i fotografiše zvezde u blizini Sunčevog diska tokom eklipse. Po povratku u Englesku objavljuje da su pažljiva merenja i korigovanja pozicija ovih zvezda, potvrda predviđenog krivljenja svetlosti usled gravitacije Sunca.

Ipak, Eddingtonov najveći doprinos nauci je teorija proizvodnje energije u unutrašnjosti zvezda i zvezdane evolucije, sadržane u njegovoj knjizi "The Internal Constitution of Stars" (1926.). Edington je tačno modelisao mnoštvo vodonika u zvezdama sličnim Suncu, i razvio teoriju objašnjenja kako varijabline zvezde cefeidi pulsiraju. 

30. decembar 2000.

KASINI PROLEĆE PORED JUPITERA

Još neki događaji u ovom mesecu

1. decembra 1947.
U svojih 19 gradova američka telefonska kompanija Bell je uvela pokretne telefone u komercijalne svrhe.

2. decembra 1942.
Izvedeno je prvo kontrolisano razdvajanje atoma, pa se smatra da je zvanično otpočela atomska era. Prvu lančanu reakciju urana izveo je slavni fizičar Enrico Fermi na univerzitetu Čikago. Taj eksperimenat je ogromnu energiju unutar atoma dao ljudima u ruke.

1982.
Dr. William de Vries uspešno je presadio prvo veštačko srce dobrovoljcu pacijentu Barneyu Clarku. Pacijent je poživeo 112 dana sa mehaničkim srcem koje je bilo napajano energijom dovođenom spolja.

3. decembra 1872.
Arheolog George Smith je pronašao kamene ploče u drevnom vavilonskom gradu Ninivi i predao ih Londonskom društvu biblijskih arheologa. Bio je to poznati "Ep o Gilgamešu".

1967.
Prva uspešna operacija presađivanja srca, koju je izveo hirurg Christiaan Bernard u Kejptaunu, u Južnoafričkoj republici. Pacijent Louis Washkansky živeo je još 18 dana. Danas se obavlja preko 2.000 takvih operacija samo u SAD, a pacijenti žive u proseku 5 i više godina.

4. decembra 1926.
Ajnštajn je napisao znamenito pismo prijatelju fizičaru Maxu Bornu. Pošto nikada da kraja nije shvatio ni prihvatio kvantnu teoriju, ni teoriju neodređenosti u fizičkim događajima, napisao mu je: "Ne verujem da Bog igra kockice sa svemirom".
Born mu je odgovorio: "Prestani da govoriš Bogu šta da radi".

5. decembra 1898.
Pierre i Maria Curie su otkrili radioaktivni elemenat radijum. U to doba razorno delovanje zračenja na organizam bilo je potpuno nepoznato. Maria Curie je kasnije umrla od zračenja. Smatra se da je Maria prva osoba koja je umrla od raka, dobijenim od prevelike količine zračenja. Pierre je mnogo ranije nesrećnim slučajem izgubio život: pregazile su ga kočije na ulici. I danas su sveske koje su oni koristili smrtonosno radioaktivne.

6. decembra 1884.
Na vrhu građevine na spomeniku Washingtonu postavljen je pokrov od aluminijuma. U to doba čisti aluminijum je bio redak metal i skuplji od zlata iako je to zapravo najrašireniji metal na našoj planeti. Tek 1886. godine je pronađen jeftin proces za dobijanje čistog aluminijuma električnim putem iz rude.

1972.
Lansiran je Apolo 17, poslednji iz ove slavne porodice. E. Cerman i H. Schmitt su uz pomoć specijalnog vozila prikupili i doneli sa Meseca 116 kg kamenja i uzoraka.

1957.
 Prilikom lansiranja Vanguard rakete došlo je do velike eksplozije. Tek 31. januara uspešno je lansirana druga raketa, koja je odnela u vasionu satelit EXPLORER 1, prvi koji je detektovao Van Alenove prstenove.

7. decembra 1981.
Kreacionistička nauka je pozvana na sud u Little Rocku, u Arkanzasu. Razlog je bio savezni zakon po kome se u školama daju jednaka prava i darvinistima i kreacionistima. Sudija W. Overton je presudio da u njegovom gradu mora da se izučava isključivo Darvin i to je bio jak udarac kreacionističkom učenju u Americi.

1995.
Posle odiseje od 6 godina i preko 4 milijardi kilometara američka letilica GALILEO se konačno približila Jupiteru. Instrumenti su prodrli duboko u atmosferu ove za nas negostoljubive planete. Neki naučnici su verovali da će u oblacima Jupitera možda pronaći tragove života ali su se prevarili.

8. decembra 1719.
Kolonisti Nove Engleske su po prvi put na noćnom nebu ugledali neobičnu svetlost. Bila je to Aurora borealis ili Polarna svetlost. Ova predivna pojava je rezultat čestica solarnog vetra (elektrona, protona i delova atoma) uhvaćenih u snažno Zemljino magnetno polje. Magnetizam je samo jedan od nekoliko štitova koji okružuju našu planetu.

9. decembra 1962.
U Arizoni je otvoren Nacionalni park Okamenjene šume. Ovaj široki prostor obuhvata, između ostalog, okamenjeno drveće koje je svojevremeno propalo u zemlju bogatu silicijumom. Kada je drvo istrulilo, njegovo mesto je zauzeo rastvor kvarca.

1947.
Tokom ove godine je otkriveno neuobičajeno mnogo kometa - 14 novih. Najsjajnija je otkrivena 9. XII. i bila je vidljiva i danju, a tri od novih otkrio je jedan čovek M. J. Bester iz Južne Afrike.

10. decembra
Svake godine se obeležava datum smrti Alfreda Nobela (1833-1896). Ovaj švedski pronalazač je otkrio dinamit. Izgubivši mlađeg brata prilikom eksperimenata sa dinamitom, odlučio je da svo nastalo bogatstvo da u humanitarne svrhe.

11. decembra 1900.
Na predavanju, fizičar Max Planck je izneo novu fundamentalnu ideju, danas poznatu kao kvantnu teoriju. Na sastanku Berlinskog udruženja fizičara objasnio je da da se energija ne javlja u proizvoljnim iznosima, već u tačno određenim diskretnim iznosima koji se nazivaju kvanti.

12. decembra 1901.
Italijanski inženjer Guglielmo Marconi uspešno je poslao radio signal preko Atlantika, spojivši Englesku i Njufaundlend i to se smatra rođendanom radija. Da bi podigao antenu što više, koristio je balon. Radio–talasi putuju brzinom svetlosti.

1957.
Leteći bombarder Voodoo F-101A, kojim je upravljao major Adrian E. Drew, oborio je svetski rekord u brzini. Leteo je brzinom od 1.943,5 km/h.

1970.
Sa platforme u vodama istočne Afrike lansiran je veštački satelit opremljen sa dva detektora X zrakova, koji obiđe Zemlju svakih 96 minuta. Satelit je nazvan "Uhuru", što na svahili jeziku znači sloboda.

13. decembra 1920.
Američki astronom Frencis Pease je po prvi put izmerio prečnik jedne zvezde. Koristio je instrumenat nazvan interferometar, a koristio je zvezdu iz Oriona, Betelgez i otkrio da je u pitanju džin: preko 1.000 puta je veća od našeg Sunca.

14. decembra 1911.
Norveški istraživač Roald Amundsen je sa četvoricom drugara i psećom zapregom stigao na Južni pol. Iako je bila letnja sezona, dočekala ih je temperatura od -56° C. Danas se veruje da slična klima vlada na Marsu.

1962.
Posle uspešnog lansiranja krajem avgusta, svemirska letilica MARINER II je preletela površinu planete Venere na visini od 34.600 km. Cilj misije je bio pribavljanje podataka o nagnutosti Venerine ose, sastavu i temperaturi atmosfere i lokaciji ekvatora.

1997.
Sateliti BeppoSAX i Compton Gamma Ray Observatory (GRO) otkrili su snažne bljeskove u gama spektru. Mada su bljeskovi trajali manje od 50 sekundi, sateliti su uspeli da ih izmere i tačno lociraju.

15. decembra 1791.
U Americi je konstituisan dokumenat koji reguliše Ustavne Amandmane. Ima ih 10 i tiču se crkve i države. Prvi amandman obezbeđuje verska prava, slobodu govora i štampe.

16. decembra 1811.
Najjači zemljotres u modernij istoriji Amerike pogodio je New Madrid u Misuriju, u blizini reke Misisipi. Na površini su se pojavili ugalj, voda i kosti izumrlih dinosaura.

17. decembra 1903.
Braća Wright su na plaži pokraj Kitty Hawka, u Severnoj Karolini, prvi put u istoriji poleteli mašinom težom od vazduha. Preleteli su 120 stopa na visini od 8 do 12 stopa. Vest su prenele samo 4 američke novine. Do kraja 1908. godine već su leteli preko jednog i više sati.

18. decembra 1912.
Novine su objavile senzacionalnu vest: "Pronađena je karika koja nedostaje - potvrđena Darvinova teorija!". Otkrivena je lobanja znamenitog fosila tzv. Piltdownskog čoveka. Sledećih 40 godina kosti su proučavane i diskutovano je o njima, da bi potom obelodanjeno da je u pitanju bila prevara: lobanja je bila zapravo ljudska, a vilica majmunska. Fosil je pronađen nekih 50 km od kuće Charlesa Darwina.

19. decembra 1958.
Prva vest je prenesena preko američkog satelita "Atlas". Bila je to Božićna čestitka od 58 reči predsednika Ajzenhauera narodu. Počela je sa: "Amerika želi mir svima na Zemlji i dobrobit svim ljudima okolo nas."

20. decembra 1969.
U.S. Air Force su završile svoj izveštaj koji se ticao neidetntifikovanog letećeg objekta (UFO). Ovaj izveštaj, nazvan Plava knjiga, obustavljen je zbog "nedostatka podataka". Mnogi sumnjaju u zaključke ove studije.

21. decembra 1872.
Zaplovio prvi okeanografski brod, britanski CHALLANGER. Put je planiran još od postavljanja transatlanskog telegrafskog kabla 1860. godine, i na njemu je otkriveno mnogo nepoznatih formi okeanske flore i faune.

1941.
Na ovaj dan Tito je poslao čestitku sovjetskom Generalnom sekretaru partije Josipu Staljinu (1879-1953) i čestitao mu rođendan, a u isto vreme osnovao Prvu proletersku brigadu. Međutim, kada su se dve zemlje posvađale i kada je došlo do razmimoilaženja, Dan armije je pomeren za jedan dan na 22. XII. navodno, dan prve bitke nove brigade.

1620.
Na obale Amerike stigao je brod "Mayflower" i doveo prve stalne doseljenike na tlo tzv. Nove Engleske. Stvorena je kolonija nazvana Plimuth, po luci iz koje su isplovili.

22. decembra
Vreme zimskog solsticijuma. Tog dana je dan najkraći na severnoj polulopti, a najduži na južnoj i označava zvaničan početak zime na jednoj, a početak leta na drugoj strani. Te promene godišnjih doba uzrokovane su nagibom Zemljine ose .

23. decembra 1975.
Američki kongres objavio da metrički sistem mera postaje zvaničan merni sistem i u Americi.

24. decembra 1938.
Kraj obala Madagaskara, na dubini od 50 m ribari su uhvatili u mrežu "velikog morskog guštera", jer su njegove peraje podsećale na noge. Riba se zvala coelacanth i verovalo se da je izumrla pre oko 50 miliona godina. Ova riba je nazvana "živi fosil", jer se verovalo da je davno izumrla. Od tada je uhvaćeno nekoliko ovih riba, a poslednja 1997. godine u vodama Indonezije.

1968.
Iz svemira je stigla poruka i to televizijska, uživo. Poslali su je astronauti sa Apola 8 dok su kružili oko Meseca. Poruka, koju je poslao Bill Anders, počinjala je ovako: "U početku, Bog je stvorio nebo i Zemlju."

25. decembra 440.
Zvanično su crkveni oci proglasili ovaj dan za Božić. Datum se poklapa sa rimskim paganskim praznikom u čast boga Saturna, Saturnalijama, koji je padao u vreme zimskog solsticijuma. Najverovatnije je da se Hrist uopšte i nije rodio u decembru.

1758.
Posetila nas je kometa Edmunda Halleya. Mnogi su verovali da su komete đavolska znamenja ali je Halej dokazao suprotno. Otkrio je da je pojava iz 1682. ista ona koju su zabeležili 1531. i 1607. godine. Uočivši period od 76 godina između tih događaja, predvideo je njen sledeći dolazak 1758. godine. Lužički Srbin, seljak i astronom amater iz sela Prohlić kraj Drezdena, Johan Georg Palič (1723-1788), konačno je zapazio i objavio povratak ove komete.

26. decembra 1676.
Holandski naučnik Anton van Leeuwenhoek počeo da koristi prvi mikroskop. Otkrio je bakterije u kapi vode i tako inicirao početak bakteriologije.

U svim zemljama Komonvelta se slavi Boxing Day, praznik kada se svim slugama i prodavcima daju pokloni, naročito u novcu. Ovo je i zvanični praznik banaka.

27. decembra 1831.
Mali brod nazvan HMS "Beagle" krenuo je iz Plimuta ka Tihom okeanu. Na njemu se nalazio i mladi prirodnjak Charles Darwin. Kasnije je napisao: "To je bio moj pravi rođendan!". Brod se vratio tek posle 5 godina, a Darvin je 1859. godine objavio svoju istorijsku knjigu "Poreklo vrsta".

29. decembra 1967.
Tokom konferencije u New Yord Cityju astronom John Weeler je prvi put upotrebio termin "crna rupa". Ovo je zapravo opis stanja određenih masivnih zvezda koje dolaze u takvo stanje po nestanku nuklearnog goriva. Tada zvezda kolabira u tačku, a oko nje se stvara tako snažno gravitaciono polje da ga ni svetlost ne može savladati.

30. decembra 1913.
Obelodanjen je jedan od najpoznatijih dijagrama u astronomiji. Na sastanku naučnika u Atlanti, dvojica astrofizičara Ejnar Hertz i Henry Norris Russell su pokazali u kakvom su odnosu temperatura zvezda i njihov sjaj. Otkrili su da postoje brojne zvezde slične temperature i sjaja, a da van toga ili uopšte nema ili jako ima jako malo zvezda.

31. decembra 1952.
Linus Pauling (1901-1994) je otkrio alfa-heličnu strukturu proteina. Za to otkriće dobio je Nobelovu nagradu za hemiju. Ujedno, on je bio prva osoba koja je dobila dve ovakve nagrade: za hemiju i drugu za mir.
<< Nazad | vrh |

| Home | O nama | Sunce | Planete | Svemir | Foto galerija | ATM | Vesti | Kontakt |

Web izrada: Mijat Mijatović - All Rights Reserved 2004