ATM (amaterska teleskopska montaža)

ALUMINIZACIJA I IZRADA OSTALIH DELOVA TELESKOPA

Aluminizacija
Da bi izradjeno ogledalo vršilo svoju funkciju, potrebno je prethodno njegovu površinu presvući tankim slojem metala koji reflektuje svetlost. U današnje vreme, aluminizacija ogledala je u potpunosti zamenila tradicionalno posrebravanje ogledala (koje se inače može uspešno uraditi i u amaterskim uslovima, što sa aluminizacijom nije slučaj) .
Dobro uradjen sloj aluminijuma je otporan na atmosferske uticaje i traje nekoliko godina, dok srebrni sloj traje najviše 6 meseci kada se mora obnoviti. Prema saznanjima autora ovog teksta, jedino mesto na kojem se, u našoj zemlji, može sprovesti ovaj postupak, je Staklara Pančevo ( tel. 013/347-255/ lok 229). Kvalitet aluminizacije u ovoj varijanti je solidan (posebno u smislu odnosa cena/kvalitet, jer je cena aluminizacije ogledala od 14 cm orijentaciono oko 2 EU).
Prema najnovijim saznanjima taj pogon više nije operativan zbog tehničkih problema, pa se amateri snalaze na razne načine. Jedno od njih je aluminizacija u Madjarskoj ili u Hrvatskoj (Zagrebu). Istina cene su više u odnosu na Pančevo ali kvalitet je daleko bolji. (prim.ured.)

Izrada sekundarnog ogledala, sobzirom na tehničke zahteve, prevazilazi mogućnosti prosečnog amatera i zato ga je najbolje kupiti. (Amateri Mravik Janko, tel: 021-845-840 e-mail mravic@neobee.net pravi sekundare odličnog kvaliteta, kao i Kiš Lajoš, tel: 024/768-146 e-mail: yukis@eunet.yu). Druga varijanta je da amater umesto sekundarnog eliptičnog ogledala u cev teleskopa montira prizmu (koju će izvaditi iz jeftinih dvogleda kineske proizvodnje koji se mogu kupiti na svakoj buvljoj pijaci u SCG. Napomena: preostale optičke delove sa og dvogleda potrebno je sačuvati za izradu tražioca). Nosač sekundara ("spider" tj. "pauk" ima ulogu da nosi sekundarno ogledalo i da fiksira njegov položaj u cevi teleskopa, kao i da omogući fino podešavanje položaja sekundara). Sastoji se iz 3 ili 4 "kraka"” sačinjenih od lima i tela koje se izradjuje od drveta valjkastog oblika, mada mogu biti izrađena od plastike i drugih materijala.

Lim je dobijen na stovarištu metalne robe (služio je za vezivanje većih cevi) ili na nekom odpadu. Drveni valjak za telo spidera je deo drške za metlu, kupljene na pijaci. Naravno nemojte uzimati novu kućnu metlu jer ćete imati probleme u porodici zbog uništene metle.
Autor ovog teksta pravi "spider" na sledeći način.

Nosač sekundarnog ogledala napravljen od aluminijuma ali može i od plastike, drveta itd. (izrada Janko Mravik)

Na listu papira nacrta se krug koji po prečniku odgovara unutrašnjem prečniku cevi. U sredini nacrta se koncentrični krug koji odgovara debljini (prečniku) drvenog valjka. Zatim se pod uglom od 120 stepeni (ako spider ima 3 kraka) ili 90 stepeni (ako spider ima 4 kraka), zrakasto nacrtaju linije, koje predstavljaju pravac u kojem će se zrakasto postaviti limeni kraci (kao lopatice na turbini). Na drvenom telu spajdera, na mestima gde počinju kraci spidera, najtanjom testericom se urezuju uzdužni žlebovi dubine par milimetara, u koje se kasnije ubacuju limeni kraci. Limeni kraci se seku na dužini nešto veću nego što je na skici udaljenost tela spidera od cevi, jer se s jedne strane krak ubacije u prorez na telu spidera, a drugi kraj kraka se savija, da nalegne na cev teleskopa sa unutrašnje strane, jer se na tom mestu probuši kako bi se zavrtnjem fiksirao za cev. Kraci spidera se stave u žlebove urezane na telu spidera i lepe se za njega (autor to radi uz pomoć “Bodyfiber-a”). Pri tom se vodi računa da se izradjeni delovi postavljaju tačno na onu poziciju kako odgovara prethodno opisanom crtežu i autor u tom smislu, nosač sekundara pravi tako da skicu postavi na radnu površinu a onda preko nje montira deo po deo. Na taj način se postiže da je telo sekundara TAČNO U SREDINI i da se kraci postave tačno pod uglom od 120 stepeni (odnosno 90 stepeni, ako ih je 4) u odnosu jedan na drugog. Ovo je veoma bitno jer nepravilno izradjen spider dovodi do znatne deformacije slike i nemogućnosti finog podešavanja optike celog teleskopa.

Kroz telo sekundara, potrebno je probušiti uzdužno četiri rupe i to jednu u sredini i tri rupe po rubovima tela, koje su medjusobno pod uglom od 120 stepeni. Kroz rupu u sredini provlači se duži vijak (zavrtanj za drvo), koji treba da je nešto tanji od profila rupe, kako bi se mogao kretati bez zavrtanja i taj vijak ima ulogu da pridrži sam nosač sekundara (koji se na njega zavrne). Preostala tri zavrtnja služe za centriranje dela na kojem je nalepljeno ogledalo. Autor teksta pažljivo izbuši tri rupe u telu drveta, tako da se zavtrnji (za metal) moraju zavrtati i odvrtati uz pomoć "šrafcigera". Bitno je da ova tri zavrtnja nemaju prazan hod, jer njihovim finim zavrtanjem i odvrtanjem drugi kraj lagano gura odnosno otpušta deo koji nosi sekundarno ogledalo, tako da se ono može pomerati u ravni a što je veoma bitno za fino podešavanje teleskopa. Ako ovi zavrtnji idu teško kroz drvo prilikom zavrtnja, treba ih pre toga namazati suvim sapunom ili tovatnom mašću. Deo spidera na kojem se lepi sekundarno ogledalo, izradjuje se od drveta valjkastog oblika (ista ona drška metle će o ovog puta poslužiti) , čiji se jedan kraj odseca pod uglom od 45 stepeni u odnosu na osu valjka. Sekundar se za svoj nosač lepi silikonom.

Primer izrade od lima (Mijat)

• Mogućnost podešavanja položaja okulara (kretanjem gore-dole)
• Ravan kretanja cevi fokusera (i okulara u njoj) mora biti pod uglom od 90 stepeni u odnosu na optičku osu teleskopa jer u suprotnom teleskop je nemoguće dobro podesiti.
• Poželjno je da se i okular u cevi, i cev fokusera u samom fokuseru mogu po jednim zavrtnjem fiksirati u bilo kom položaju.

Sve ostalo je stvar ukusa, veštine, raspoloživog materijala i alata, kao i količine novca koju imate.

Primer izrade od plastike (Mijat)

Autor ovog teksta za izradu fokusera koristi plastičnu cev od vodokotloća i to na sledeći način:
Od cevi vodokotlića (koja košta oko 2 evra a što je dovoljno za 20-tak fokusera) odseče se prsten širine 5-10 mm i dobijeni valjak se preseče na jednom mestu, odstrani mu se deo tela tako da mu se skrati obim i isti skraćeni prsten se ubaci u dužu cev, na mestu gde se u nju ubacuje okular. Gotovo je sigurno da će okular savršeno nalegati u ovako pripremljen fokuser. Ukoliko to nije slučaj, ako je fokuser tesan, uz malu pomoć šmirgl papira proširi se cilindar. Ako je fokuser preširok pa okular stoji labavo, ubaci se još jedan papirni ili kartonski kartonskog cilindra u ovu cev. Radi sigurnosti okulara, metalnim zavrtnjem se isti fiksira u cevi fokusera. Cev fokusera se pomera gore/dole noseći sobom okular, čime se izoštrava lik posmatranog objekta. Telo fokusera mora biti fiksirano za cev, jer kroz njega prolazi cev fokusera. Autor ga pravi od “bodifibera” na taj način što mu za “model” otvora koristi upravo ona cev u koju će se kasnije montirati okular. Ova cev se prethodno omota tankom pvc folijom (kao se iste ne bi zalepila za fiberglas). Možda ne izgleda lepo, ali sasvim solidno služi. (Cena fokusera sa točkićem u USA je min. oko 25-30 dolara). (Ako priča o fokuserima izgleda zamorno, isti se mogu naručiti kod Mravik Janka na napred navedenoj adresi).

Tubus (cev) teleskopa

Tražilac:
Iako tako ne izgleda, i ovaj deo teleskopa je veoma bitan za udobno rukovanje instrumentom. Naime, tražilac olakšava pronalaženje objekata na nebu, jer je njegovo vidno polje nekoliko puta veće od vidnog polja teleskopa. Poželjno je da ima i končanicu. Autor je svojevremeno napravio končanicu na taj način što je na papirnom prstenu (ubačenom u okular tako da ne remeti vidno polje) naneo dve niti “OHO” lepka pod uglom od oko 90 stepeni. Tražilac se može napraviti relativno jednostavno, od optičkih delova jeftinih durbina o kojima je bilo reči. Po tri zavrtnja na prednjem i tri na zadnjem prstenu tražioca omogućavaju podešavanje optičke ose tražioca.

Na slici je Mijatov tražilac koji je izrađen od objektiva rashodovanog dvogleda, okulara za mikroskop i obrađene aluminijumske cevi (može i plastična) sa aluminijumskim nosačima sa po tri zavrtnja za podešavanje.

Veća fotografija 40kb

I na kraju jedan praktičan savet:
Da bi amater sa sigurnošću znao tačne položaje (udaljenost) primara od sekundara, kao i potrebnu dužinu cevi fokusera, do istih je najbolje doći eksperimentalno. Autor je prilikom izrade svog prvog teleskopa dugo tražio idealnu udaljenost sekundara od primara, i idealno mesto za rupu za fokuser, o čemu svedoče mnogobrojne rupice na tubusu, u okolini konačnog položaja spidera i poveći otvor za fokuser, koji je kasnije maskiran. Ukoliko se čitaocu desi ista greška, "Bodyfiber"“ savršeno "krpi" nepotrebne rupe, i kada se cev ofarba, tragovi ovih neuspešnih "optičkih eksperimenata" zauvek nestaju pod slojem boje. Napominjem da će vam u traženju najboljeg mesta za bušenje pomoći obrazac u vidu Excel fajla koji možete preuzeti odavde.

Na slici je desno je skica svih delova teleskopa sa veličinama koje nisu predviđene za teleskop od 150mm ali će vam sigurno olakšati izradu istog.